Prema definiciji OECD-a, srednju klasu čine domaćinstva čiji je ekvivalentni raspoloživi dohodak između 75 i 200 odsto nacionalnog medijana. Viša srednja klasa počinje na 150 odsto medijalnog dohotka, što je Euronews uzeo kao okvirni pokazatelj relativno lagodnog života.
Reč je o ukupnim prihodima domaćinstva, uključujući zarade, prihode od ulaganja i socijalne naknade, umanjenim za poreze i doprinose i prilagođenim broju članova domaćinstva.
Koliko je potrebno za lagodan život?
U 2025. godini medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u Evropskoj uniji iznosi 1.912 evra mesečno. Samcu je za dostizanje praga od 150 odsto medijana potrebno 2.867 evra neto mesečno.
Među 34 evropske zemlje iznosi se kreću od 603 evra u Severnoj Makedoniji do 6.491 evra u Švajcarskoj. Unutar EU najniži prag je u Rumuniji (1.023 evra), a najviši u Luksemburgu (6.256 evra).
U Nemačkoj je samcu potrebno 3.611 evra, u Francuskoj 3.307, u Italiji 2.758, a u Španiji 2.546 evra mesečno.
Prag je niži od 1.000 evra u Albaniji (723 evra), Turskoj (755 evra), Crnoj Gori (825 evra) i Srbiji (975 evra). U Portugalu iznosi 1.808 evra, u Poljskoj 1.799, u Grčkoj 1.463, u Bugarskoj 1.108, a u Mađarskoj 1.099 evra. Podaci za Hrvatsku nisu navedeni.
Koliko je potrebno porodicama?
Paru bez dece nije potreban dvostruko veći prihod od prihoda samca, jer partneri dele troškove stanovanja i energije. Prema metodologiji Eurostata, paru je potrebno 1,5 puta više, a porodici sa dvoje dece mlađe od 14 godina 2,1 put više.
Tako je paru u EU za dostizanje ovog praga potrebno 4.301 evro neto mesečno, dok je četvoročlanoj porodici potrebno 6.021 evro.
Zašto prihod nije jedino merilo?
Razlike u cenama među zemljama otežavaju poređenje. Kada se iznosi prilagode kupovnoj moći, prag za samca u EU iznosi 2.830 PPS-a mesečno. Najniži je u Albaniji (1.031 PPS), a najviši u Luksemburgu (4.709 PPS).
Profesor Koen Caminada sa Univerziteta u Lajdenu upozorava da isti relativni nivo dohotka ne omogućava jednak životni standard u svim zemljama. Nacionalni proseci pritom prikrivaju regionalne razlike, naročito kada je reč o troškovima stanovanja.
Ekonomista OECD-a Sebastian Königs ističe da ljudi sa nižim prihodima mogu živeti relativno dobro ukoliko poseduju nekretninu i žive u području sa nižim cenama.
Caminada dodaje da lagodan život podrazumeva mogućnost podmirivanja osnovnih troškova, učestvovanja u društvenom životu, uživanja u slobodnom vremenu i štednje, ali i podnošenja neočekivanih izdataka bez finansijskih poteškoća.
Stručnjaci naglašavaju da prihod od 150 odsto nacionalnog medijana nije zvanično utvrđen prag lagodnog života niti sam po sebi garantuje finansijsku sigurnost.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)