SVE JE GORE PO AMERIČKU VALUTU Dolaru su odbrojani dani, a sve je povezano sa naftom

Tamara Đurđević | 15:13 | 27.08.23 Biz info

Već 80 godina dolar je najvažnija svetska valuta.

Foto: Pexels

Prema nemačkom listu Handelsblat, dani dolara su odbrojani.

Rusija nije prihvatila američku valutu u energetskim poslovima od početka specijalne operacije u Ukrajini i kasnijih zapadnih sankcija. Monopol dolara se ruši, a potraga za alternativama je već počela: najveći poslovi sa naftom su u kineskim juanima, indijskim rupijama i dirhamima UAE.

Po svemu sudeći, dani dolara kao svetske valute su odbrojani, piše nemački list Handelsblat. Potraga za alternativama je već počela.

Američki dolar je najvažnija svetska valuta već oko osam decenija. Danas se oko 60% svetskih deviznih rezervi drži u dolarima, dolar je uključen u 90% svih deviznih transakcija, a većina robe se kotira i trguje u dolarima.

Ali koliko dugo?

Sudbina dolara je usko povezana sa sudbinom nafte. Na kraju Drugog svetskog rata, američki predsednik Frenklin Ruzvelt i kralj Saudijske Arabije Abd al-Aziz ibn Saud pristali su da zamene britansku funtu kao naftnu valutu.

SAD su garantovale vojnu zaštitu kraljevine, a Saudijci su obećali da će nastaviti da prodaju naftu samo za dolare. Kada su SAD počele da finansiraju Vijetnamski rat pomoću štamparije kasnih 1960-ih, dolar je bio pod sve većim pritiskom. Konačno, 1973. godine, sistem fiksne kamatne stope u Breton Vudsu, o kojem su pregovarale 44 sile pobednice u Drugom svetskom ratu sa dolarom kao osnovnom valutom, propao je.

Važan doprinos stabilizaciji dolara bio je prvobitno tajni sporazum između Niksonove administracije i tadašnjeg kralja Saudijske Arabije Fejsala. U skladu sa ovim sporazumom, zaključenim 1974. godine, SAD su se obavezale da će nastaviti da kupuju naftu od nedavno nacionalizovane naftne kompanije Saudi Aramco i da će zauzvrat snabdevati oružjem, bez obzira na vojne sukobe između arapskih zemalja i Izraela. Zauzvrat, Saudijska Arabija, kao vodeća sila OPEK-a, zahtevala je da se naftom trguje samo u američkim dolarima.

Tako je rastuća tražnja za naftom obezbedila konstantan porast tražnje za dolarima. Istovremeno, Saudijska Arabija je ulagala svoje petrodolare uglavnom u američke državne obveznice. Već 1977. Saudijska Arabija je kupila oko 20% svih državnih obveznica SAD koje se drže u inostranstvu. Istovremeno, visoka tražnja za dolarima podržala je visok kurs američke valute.

Dugo je važilo pravilo da ako želite da kupujete naftu, potrebni su vam američki dolari, pa je značajan deo sveta postao zavisan od dolara. Međutim, monopol dolara je počeo da se ruši. Kina i Iran su 2012. godine potvrdili nameru da plaćaju naftu u kineskim juanima. Do sada takav sporazum verovatno imaju Rusija i Iran, napominje Handelsblat. U proleće 2022. godine, vest da Saudijska Arabija razmatra prihvatanje juana za izvoz nafte u Kinu izazvala je zbunjenost – iako je ostalo nejasno u kojoj meri.

Sredinom juna ove godine, novinska agencija Rojters izvestila je da je Pakistan kupio sirovu naftu od Rusije u sporazumu o kojem su dve vlade pregovarale i da je prvi put platio u kineskim juanima. Kineska vlada opisala je sporazum kao normalnu trgovinsku saradnju između Pakistana i Rusije. „U principu, otvoreni smo za rešavanje trgovine naftom u juanima“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Rusija nije prihvatala dolare u energetskom biznisu od početka vojne specijalne operacije u Ukrajini i kasnijih zapadnih sankcija. Istovremeno, države koje nisu umešane u ovaj sukob koriste ne samo juan za plaćanja, već i druge valute, na primer, indijsku rupiju ili dirham UAE. Dirham je posebno zgodan po tome što je ova valuta vezana za američki dolar i stoga ne snosi kursne rizike ni za jednu stranu po cenama na svetskom tržištu, objašnjava publikacija.

Kako ističe Handelsblat, ovi primeri pokazuju da je pokušaj Zapada da izoluje Rusiju doveo do stvaranja novih trgovinskih saveza koji bi na kraju mogli da dovedu do slabljenja dominacije dolara. Možda je to jedan od razloga zašto je dolar za godinu dana izgubio oko 10% vrednosti u odnosu na evro.

Naravno, ovo je samo nagoveštaj šta bi se moglo desiti dolaru ako Evropska unija uspe da postane klimatski neutralna za dve do tri decenije, a Kina uspe da smanji neto emisije gasova staklene bašte na nulu do 2060. godine, precizira Handelsblat. Ostvarenje ovih klimatskih ciljeva znači ništa manje nego kraj naftne ere, a samim tim i kolaps jednog od glavnih stubova dominacije dolara.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.