SASTANAK NAJMOĆNIJIH JE ZAVRŠEN Pitanje glasi – Zašto je Srbija bila u Davosu

Stanko Stamenković | 14:12 | 19.01.24 Biz info

Odgovor glasi - zašto da ne?

Foto: Domenico Fornas / Shutterstock.com

Ovu nedelju obeležio je još jedan 54. po redu Svetski ekonomski forum (SEF) koji se tradicionalno održava u seocetu Davos u Švajcarskoj. Teme za raspravu za oko 3.000 zvanica, među kojima su lideri zemalja i moćno investitori i bankari bile su sledeće: ekonomska otpornost, energetska transformacija, globalizacija, veštačka inteligencija, jačanje institucija. Sve se, kao i od osnivanja SEF-a, 24. januara 1971. godine, odigralo pod budnim okom Klausa Švaba, osnivača i predsednika samita moćnih u Davosu.
Švab je u svojoj uvodnoj reči pozvao svet na „obnavljanje poverenja“. On je u svom izlaganju istakao da je svet danas povezaniji više nego ikada u istoriji, ali je, pardoksalno, i podeljeniji više nego ikada.

Malo mesto, ali mnogo para na gomili

To je tačno opažanje, ali nije teško proceniti zašto je svet duboko podeljen i to toliko da čak ni sastanak lidera u Davosu ne može, za sada, da pomogne. Jednostavno, povezanost putem Interneta ne znači ujedno i međuljudska povezanost, naprotiv. Čak i svetska mreža služi uglavnom za svađe i prepirke neistomišljenika.
A to je donekle vidljivo i u samom Davosu, gde svako priča svoju priču. Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije, izjavila je da Rusija gubi bitku, i na vojnom i na ekonomskom planu. Naravno, propustila je da napomene kakav je efekat sankcija protiv Rusije, i da li su, s obzirom na količinu zabrana koje trpi Moskva, uspele da izazovu dovoljan jak efekat.

Volodomir Zelenski, predsednik Ukrajine, susreo se čelnicima bogatih investicionih banaka, poput Blekroka i Džej Pi Morgana, koji su mu obećali još novca za borbu protiv Rusije. To isto (novac) mu je obećao i Entoni Blinken, državni sekretar SAD-a.

O gorućem pitanju rata u Palestini govorio je izraelski predsednik, Isak Hercog, koji je rekao da je normalizacija odnosa između Saudijske Arabije i Izraela ključna za okončanje borbi protiv Hamasa. Sa druge strane, predstavnik Saudijske Arabije, princ Fajzal Bin Farhan, je rekao da će podržati mir u Izraelu, ali ako je mir moguć i za Palestince u njihovoj državi. Ukratko, za to će biti potrebno mnogo vremena. Hercog se osvrnuo i na situaciju u Jemenu, rekavši da tamošnje „malo pleme“ od 50.000 ljudi (misli na Hute), svojim napadima na brodove koji idu prema Sueckom kanalu, povećavaju troškove života svakom građaninu planete.

Kad smo već kod Saudijske Arabije, njihovi predstavnici u Davosu najavili su ulaganje od 3 milijarde dolara u niz projekata, i uglavnom se tiču problema globalnog zagrevanja. Time će Saudijci, inače nacija izgrađena na nafti, postati jedan od nosilaca globalne borbe protiv štetnih gasova. Premijer Kine Li Kijang je, krajnje mirnim tonom, pozvao učesnike da se posvete saradnji i povezivanju, kao jedinom mogućem putu ka napretku u podeljenom svetu. Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke, u Davos je donela lepu vest, da će inflacija u 2024. godini nastaviti da pada.

Havijer Milej, predsednik Argentine, zemlje koja grca u trocifrenoj inflaciji, je govorio o opasnostima socijalizma, uz agresivno zalaganje za kapitalistički model slobodnog tržišta. Time je još jednom potvrdio vernost Zapadu i status političke zvezde. Međutim, ako ne reši problem galopirajuće inflacije u svojoj zemlji, to mu neće puno pomoći.

A Srbija u Davosu?

Naravno, ni ovaj Svetski ekonomski forum nije prošao bez kritika. Od samog predsednika Klausa Švaba (85), koga mnogi vide kao zastupnika najbogatije elite koja živi na račun siromašnih. Do toga da je SEF samo platforma koja služi korporacijama da manipulišu vladama širom sveta, obećavajući im novac i ulaganja.

I na kraju, da li Srbija tu ima šta da traži, sa svojim predstavnikom Aleksandrom Vučićem na čelu delegaciju u Davosu? Pitanje je gotovo retoričko i glasi – apsolutno, da. Bez upliva u teorije zavere, jasno je – susret u Davosu je ekskluzivan klub, a pristup u njega imaju vođe ozbiljnih zemalja i oni koji spadaju u „jedan odsto“ svetske populacije. To su oni koji drže pare.

Zar nije logično i razumno porazgovarati sa tim ljudima, kako bi se izvukla korist za svoju državu, što novčanu, što političku? Još jednom, retoričko pitanje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.