Kina novog predsednika Tajvana vidi kao separatistu – a Bajden mu poručuje da spusti loptu

Stanko Stamenković | 15:08 | 15.01.24 Biz info

Nikom ne treba još jedan sukob.

Foto: Do Post / Shutterstock.com

Pobeda Laj Čing-tea na predsedničkim izborima u Tajvanu donela je i novi-stari problem za globalnu politiku – mogućnost da se i tamo otvori ratno žarište.

Kina je vrlo jasno dala do znanja šta misli o Laj-Čing Teu, još u avgustu ove godine (a i više puta pre toga), kada ga je u zvaničnom saopštenju kinesko ministarstvo inostranih poslova, nazvalo „smutljivcem koji pravi probleme“, jer uporno zastupa separatističku poziciju Tajvana. Kina, inače, Tajvan smatra svojom teritorijom i ne prihvata tamošnju želju za otcepljenjem.

Dakle, kineske vlasti već dugo gledaju kako Čing-Te, koga smatraju separatistom, radi na tome da zemlja koju će sada voditi raskine svaku vezu sa Pekingom. On je još 2017. godine, sa pozicije premijera države, nazvao sebe „pragmatičnim radnikom na zadatku tajvanske nezavisnosti“. Iako je u međuvremenu ublažio svoj stav, rekavši da nema potrebe za zvaničnim proglašenjem nezavisnosti, jer je Tajvan defakto država za sebe, to sigurno neće promeniti stav Kine.

Poslednja poruka predsednika Kine Si Đinpinga, oko ove Nove godine, glasila je da je ponovno ujedinjenje Kine i Tajvana neminovno. I da bi to pokazali na terenu, pojačali su vojne vežbe u okolini Tajvana, uz izjavu da je ishod izbora u toj ostrvskoj zemlji predstavlja izbor između rata i mira, prosperiteta ili sunovrata.

Sledeći korak koji će Kina povući protiv Tajvana, a povodom izbora novog predsednika, najverovatnije neće biti vojni, nego ekonomski, piše Biznis Insajder. Džeremi Mark, stručnjak iz Atlantskog saveta, procenjuje da bi jedan od poteza bio ukidanje beztarifnog sistema za izvoz robe iz Tajvana, koja je na snazi od 2010. godine.

Takođe, Kina ima i drugu, još efektniju mogućnost da kazni Tajvan. Poznato je da je ta zemlja jedan od glavnih proizvođača poluprovodnika, ključnih za pravljenje čipova, koji su, naravno, nezamenljivi u tehonološkoj i auto-industriji, kao i mnogim drugim. Ukoliko bi kineske vlasti odlučile da blokiraju prolaz tajvanskim brodovima sa tom vrednom robom, posledice po globalno tržište bile bi ogromne. Naravno, to bi izazvalo i ekonomsku stagnaciju na teritoriji Tajvana, koji, kao i većina zemalja svet, trenutno ima problema sa inflacijom i troškovima života.

U svakom slučaju, inauguracija Laj Čing-tea zakazana je za 20. maj, kada će preuzeti mesto prvog čoveka Tajvana od predsednice Caj Ing-ven, koja je predsedavala tom ostrvskom zemljom u dva mandata.

U celoj situaciji, možda je najzanimljivija reakcija Džoa Bajdena, predsednika SAD-a, koji je brže-bolje, povodom rezultata izbora, rekao da Sjedinjene Države ne podržavaju nezavisnost Tajvana.

Ne tako davno, u septembru 2022, Džo Bajden je sasvim drugačije odgovorio na pitanje novinara da li će SAD vojno braniti Tajvan u slučaju kineske invazije. On je izričito rekao da će u slučaju eventualnog kineskog napada na Tajvan, Amerikanke i Amerikanci zaista braniti Tajvan. A sada, Tajvan bi najverovatnije ostao bez američke vojne podrške, u slučaju najgoreg scenarija.

Nije teško proceniti i zašto je sada promenio stav. S obzirom na rat u Ukrajini, i onaj u pojasu Gaze, i vojnu intervenciju Britanaca i Amerikanaca protiv jemenskih Huta, bilo bi zaista previše da i dođe do sukoba u Tajvanu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.