JOŠ JEDNA MRAČNA PROGNOZA Doktor „propast“ izneo brigu zbog signala iz ECB

Tamara Đurđević | 16:11 | 19.09.23 Biz info

Došlo doba stagflacije.

Youtube.com/AIM Summit/printscreen

Koje su šanse da nas Evropska centralna banka uvede u produženi period takozvane stagflacije – stanje privrede koje karakteriše visoka inflacija i niske stope rasta?

Ako pažljivije pročitate poslednju izjavu (ECB), koju je sredinom meseca javno pročitala predsednica ECB Kristin Lagard, obrazlažući odluku o povećanju kamatne stope za 0,25 procentnih poena, videćete da centralna banka evrozone zaista najavljuje da ova godina, a zatim 2024. i 2025. imaju niže stope privrednog rasta u odnosu na stope rasta cena. Verovatno su ocenili da nije dobar PR da priznaju da nas teoretski vode u stagflaciju, iako su rekli da prema poslednjim projekcijama do kraja očekuju inflaciju od 5,6 odsto, zatim 3,2 odsto u 2024. i 2,1 odsto u 2025. godine, dok su prognoze stope rasta BDP-a pale na 0,7 u 2022, zatim na 1 u 2024. i 1,5 odsto u 2025. godini.

Bauk stagflacije

Možda u ECB smatraju da će, prema njihovim projekcijama, inflacija u 2025. godini biti veoma blizu „školskog“ cilja ECB od 2 odsto, pa nisu upozorili da se nad Evropom nadvija bauk stagflacije, već brojke koje je objavila centralna banka analitičari banaka jasno i nedvosmisleno pokazuju da bi inflacija trebalo da ostane iznad stope privrednog rasta duže od dve godine, što će dodatno zakomplikovati nagomilane strukturne probleme starog kontinenta.

Najveća opasnost je da, pod pritiskom dužnika, država i kompanija, ECB prestane da pooštrava monetarnu politiku. Ako se to dogodi, to bi mogla da bude druga epska greška ECB, nakon što su veoma zakasnile sa podizanjem kamatnih stopa i zaustavljanjem kvantitativnog popuštanja kada je bilo jasno da se inflacija zahuktava, a samim tim i u interesu prezaduženih, pustili su da rast cena pusti korene.

Intrigantno je da se pitanje odgovornosti ECB-a za nečinjenje tokom 2021. i 2022. godine još nije postavilo, a jedan od najuglednijih ekonomista planete Nurijel Rubini već upozorava da bi konformitet evropskih centralnih bankara mogao da vodi evrozonu. u stagflaciju, piše Jutarnji.hr.

Kada govori Nurijel Rubini, slušaju čak i mejnstrim zapadni mediji, koji uglavnom navijaju za ekonomske mere usmerene na podsticanje rasta. Naime, zahvaljujući svom holističkom pristupu ekonomskom predviđanju, Rubini od 2005. upozorava na gomilanje strukturnih problema koje mnoge ugledne kolege nisu htele da vide ni 2007. godine, kada je postalo jasno da će američka finansijska kriza eksplodirati u lice. sveta. Tako je Rubini dobio nadimak Dr. Doom (Dr. Propast), iako su njegove teorijske propozicije svakako mnogo složenije od ekonomske misli koju nudi veliki broj ekonomskih pesimista koji svako malo najavljuju veće ili manje ekonomske tragedije, sve kataklizmičkih razmera, pa se dešavaju da pogode to jednom, piše Jutarnji.hr

Problem neodlučnosti

Rubini kaže da bi ECB i Banka Engleske mogle da sakriju inflaciju ako na narednim sastancima ne odluče o novom povećanju kamatnih stopa. Retorika ECB posle poslednje odluke bila je takva da su tržišta počela da predviđaju odustajanje od pooštravanja monetarne politike.

Prema Rubinijem, signali neodlučnosti ECB i BoE predstavljaju veliki problem. „Signali nam govore da nisu sigurni da li žele više da rastu. Ako se to desi, moglo bi doći do inflatornih očekivanja. Mogli biste doživeti pravu stagflaciju“, rekao je Rubini za Blumberg, koji veruje da su stope inflacije u evrozoni i Britaniji su jednostavno mnogo veće.od ciljeva i strahova da će bez daljeg povećanja kamatnih stopa sledeća faza biti „prava stagflacija“.

– To je dilema i za ECB i za BOE. S jedne strane, smanjenje ekonomske aktivnosti će ih dovesti do toga da se možda u ovom trenutku zaustave. S druge strane, ako inflacija ostane mnogo viša od cilja, moraće da podići kamatne stope mnogo više, kaže Rubini i dodaje: „Ne mogu da kažem da su gotovi. Ukupna inflacija raste, cene nafte rastu, postoji mogućnost da će doći do još jednog povećanja… Rizici postoje. finansijske nestabilnosti. Videli ste da ste u onome što se desilo u Velikoj Britaniji i pre oko godinu dana videli šta se desilo u proleće ove godine sa stresom u finansijskom sistemu. Mislim da nismo izašli iz šume. u smislu da stope moraju duže da ostanu veće. Još uvek postoji mogućnost izvesnog stepena finansijske nestabilnosti.“

Njegov zaključak je: „I na strani ponude i na strani potražnje, postoje faktori koji sugerišu da je 2 procenta nemoguća misija u ovom trenutku. A nova normala može biti negde između 3 i 4 procenta za napredne ekonomije tokom vremena, od naravno ne preko noći“.

Nove ekonomske nevolje

Mnogima inflacija od 3-4 procenta ne izgleda kao velika pretnja, posebno nakon što smo preživeli dvocifrene vrednosti, ali sa stopama rasta nižim od stopa inflacije, sigurno će izazvati nove, nepredvidive ekonomske probleme. Današnje uzroke inflacije je teško uporediti sa onima iz stagflacije iz 70-ih, nakon naftnih šokova i recesije koja je trajala pet uzastopnih šokova. Tada je stekao tzv indeks bede jer je visoku stopu inflacije pratio dramatično povećanje stope nezaposlenosti. Indeks bede je u osnovi jednostavan zbir stope inflacije i stope nezaposlenosti. S obzirom na to da su zapadne liberalne demokratije 70-ih bile u znatno povoljnijoj demografskoj poziciji, danas indeks bede možda neće rasti tako brzo kao pre više od pola veka jer evropsko tržište rada nema dovoljno radnika, ali čak i takve nije isključen scenario ni za najcrnje pesimiste .

Čini se da bi se cela priča oko donošenja ključnih strateških odluka u EU mogla svesti na brigu o interesima dve velike članice – Italije i Nemačke – koje se trenutno suočavaju sa dramatičnim ekonomskim usporavanjem, dok Francuska (članica velike trojke EU) čak nije pokazao nikakvu posebnu volju.da se obračuna sa panevropskim dizanjem cena

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.