12 GUVERNERA NA JEDNOM MESTU Šta predviđaju šefovi evropskih centralnih banaka

Stanko Stamenković | 10:47 | 21.04.24 Finansije

Mahom optimistična predviđanja.

Foto: Alexandros Michailidis / Shutterstock.com

Mnoštvo ekonomista i kreatora monetarne politike okupilo se ove nedelje u Njujorku na prolećnim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda — uključujući brojne donosioce odluka iz Evropske centralne banke.

CNBC je razgovarao sa 12 članova Upravnog saveta Evropske centralne banke na događaju kako bi otkrio njihove najnovije stavove o izgledima kamatnih stopa i inflatornim pritiscima, nakon što se rast cena u evrozoni ohladio na 2,4 odsto u martu.

ECB je odlučila da zadrži stope stabilne u aprilu, a sledeće se sastaje da glasa o monetarnoj politici 6. juna, prenosi Blic biznis.

Kristin Lagard, predsednica ECB

Lider ECB preneo je čvrstu poruku koja odražava njene izjave na nedavnim konferencijama za štampu: tržišta bi trebalo da očekuju uskoro smanjenje kamatnih stopa, izuzimajući velika iznenađenja.

– Samo treba da izgradimo malo više poverenja u ovaj dezinflatorni proces, ali ako se krene u skladu sa našim očekivanjima, ako ne budemo imali veliki šok u razvoju, idemo ka trenutku kada moramo da ublažimo restriktivnu monetarnu politiku. politike – rekla je Lagard za CNBC Saru Ajzen.

Fransoa Vileroa de Galjo, guverner Francuske banke

Prema Vileroju, ECB bi trebalo da smanji u junu kako više stope ne bi nanele preveliku štetu ekonomiji evrozone, koja je prošle godine za dlaku izbegla recesiju, ali je pala u stagnaciju.

Izuzimajući veliko iznenađenje pred sledećim Upravnim savetom početkom juna, „trebalo bi da smanjimo stope jer smo sada dovoljno uvereni i sve sigurniji u dezinflatornu putanju u evrozoni“, rekao je Vileroj Karen Tso iz CNBC.

„Sada postoji veoma veliki konsenzus da je vreme da se uzme ovo osiguranje manje-više od onoga što bih nazvao drugim rizikom. Prvi rizik je da se reaguje prerano i da se inflacija ponovo podigne i to bi bila opasnost“, rekao je on. „Ali drugi rizik bi bio da budete iza krivulje i da platite previsoke troškove u smislu ekonomske aktivnosti i zapošljavanja.

Joakim Nagel, predsednik nemačke Bundesbanke

– Verovatnoća se povećava za junsko smanjenje – rekao je Nagel. Dodao je da postoje upozorenja, uključujući rizik od poskupljenja nafte.

– Bazna inflacija je i dalje visoka, inflacija usluga je visoka. Za junski sastanak dobićemo naše projekcije, tako da ćemo dobiti naše nove prognoze i ako bude potvrda da inflacija zaista ide na niže, i da ćemo svoj cilj ostvariti 2025. godine, kao što sam rekao, verovatnoća je sve veća od ove smanjenje stope je ovde za sastanak u junu – objasnio je Nagel.

Robert Holcman, guverner Austrijske centralne banke

Jedan od najjastrebovitijih članova Upravnog saveta, Holcman je označio geopolitičke tenzije kao najveću pretnju smanjenju kamatnih stopa ove godine.

– Videli smo šta se desilo na Bliskom istoku… možda imamo drugačiju cenu nafte, a to bi, naravno, moglo zahtevati da ponovo razmislimo o našoj strategiji – rekao je on.

Mario Centeno, guverner Banke Portugala

Za Centeno, koji je više golubiji član, „krajnje je vreme da se promeni ovaj ciklus monetarne politike“ s obzirom na nedavno usporavanje inflacije.

– Siguran sam da ćemo dati odgovor koji je u skladu sa oporavkom ekonomije evrozone koji imamo u našoj prognozi – rekao je Centeno i dodao da su tržišna očekivanja za jun „veoma jasna“.

Gabriel Makhlouf, guverner Centralne banke Irske

Makluf je rekao da su najnoviji skupovi podataka promenili njegov pogled na stope. Pre Božića nije bio spreman ni da isključi dalje pohode.

ECB je zaključila niz od 10 uzastopnih povećanja kamatnih stopa u septembru, kada je svoju ključnu stopu dovela na rekordnih 4%.

– Mislim da smo sada u poslednjih nekoliko nedelja videli dovoljno podataka da kažemo da smo stigli do vrha lestvice, a na našem poslednjem sastanku, iz moje perspektive, imamo veće samopouzdanje da možemo početi da smanjujemo pooštravanje stava naše monetarne politike – rekao je Makluf.

Pjer Vunš, guverner Nacionalne banke Belgije

– Zaista bi nam trebale loše vesti da ne smanjimo u junu – rekao je Vunš za CNBC, misleći na dva iznenađujuće negativna otiska inflacije ili skok cena nafte. Projekcije osoblja ECB-a, podaci o platama i stopa inflacije usluga takođe će biti presudni, rekao je on.

Što se tiče mogućeg naknadnog smanjenja u julu, Vunš je rekao da će biti „na opreznoj strani“.

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke

Govoreći o tome da li će na ECB uticati nedavni događaji u SAD, gde su inflacija veća od očekivane i komentari predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela doveli do toga da tržišta povuku svoja očekivanja o smanjenju kamatnih stopa, Vujčić je istakao nezavisnost centralne banke.

– Mi ćemo voditi našu politiku nezavisno od FED-a. Pogledaćemo naš skup podataka i postoje očigledne razlike između SAD i Evrope od početka ciklusa inflacije, ne samo sada. Dakle, šta god da Fed izabere neće odrediti šta je naš izbor – rekao je Vujčić.

Gediminas Šimkus, guverner Banke Litvanije

Šimkus je takođe naglasio razlike između inflacije u SAD i Evropi, pri čemu je prva vođena fiskalnom politikom zajedno sa robom, a druga je usredsređena na energiju i hranu.

– Mi ne pratimo Fed… i sada će ECB biti centralna banka koju treba pratiti – rekao je Šimkus. To je uprkos potencijalnim globalnim negativnim efektima jačeg dolara zbog viših i dužih stopa u SAD, rekao je on.

Šimkus je dodao da je njegova trenutna polazna osnova bila za „otprilike tri“ smanjenja stope ove godine.

Edvard Scicluna, guverner Centralne banke Malte

Scicluna je rekao da je pozadina „veoma slabe ekonomije, veoma slabog ekonomskog rasta u poslednjih šest kvartala“ u zoni evra ključna za odluke o rangiranju. Taj kontekst je uprkos razlikama između otpornosti na jugu orijentisanom na usluge i slabosti na severu koji je više fokusiran na proizvodnju, rekao je on.

– Sve ukazuje na… opadajuću inflaciju svuda, uključujući plate, hranu, energiju i tako dalje – rekao je on.

– Više je pitanje da li ste skloni riziku i da li ste uplašeni zbog rizika koje čekate da smanjite. Moglo se smanjiti stope još u martu ili čak u aprilu – nastavio je on, dodajući da se nada da će većina članova Upravnog vijeća podržati smanjenje u junu.

Martinš Kazaks, guverner Banke Letonije

Kazaks je rekao da bi ECB mogla biti „sigurna“ da je iza nje gore u pogledu inflacije, uprkos rizicima.

Dva očitavanja inflacije još uvek treba da budu do juna, primetio je on, što znači da smanjenje nije garantovano – ali „verovatnoća je prilično velika“.

Oli Ren, guverner Banke Finske

Kao i drugi kreatori politike, Ren je rekao da bi bilo prikladno smanjiti stope u junu ako inflacija nastavi da ostane u skladu sa projekcijama. On je tenzije na Bliskom istoku označio kao potencijalni rizik.

– Do sada je eskalacija izbegnuta i videli smo da je reakcija tržišta na događaje bila prilično umerena… ali i dalje postoji određeni rizik od eskalacije – rekao je on.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.