6 MOGUĆIH KATASTROFALNIH SCENARIJA Šta bi se desilo svetu ukoliko bi došlo do nuklearnog rata
Shutterstock
Usred ruske specijalne operacije na teritoriji Ukrajine i rastućih geopolitičkih tenzija, oživljeni strahovi od nuklearnog rata naveli su mnoge da se zapitaju šta bi nuklearni sukob značio za čovečanstvo i planetu.
Svaki nuklearni sukob bi imao širok spektar razornih posledica, od početnih smrti u direktnim eksplozijama do dugotrajnih efekata radijacije i zagađenja životne sredine.
Međutim, neposredne žrtve mogle bi biti manje od smrti usled globalne gladi koja je usledila, uzrokovana ogromnim količinama čađi koja blokira Sunce i ometa klimatske sisteme i proizvodnju hrane, prema novom istraživanju objavljenom u ponedeljak u časopisu Nature Food.
Klimatski naučnici sa Univerziteta Rutgers su mapirali efekte šest mogućih scenarija nuklearnog rata.
Nuklearni rat punog razmera između SAD i Rusije, najgore modelovani scenario, mogao bi da dovede do toga da više od pet milijardi ljudi umre od gladi posle dve godine. Čak i relativno mali sukob između Indije i Pakistana mogao bi dovesti do gladi širom sveta.
Čađ od eksplozija bi poremetila klimu
U nuklearnom ratu, bombe usmerene na gradove i industrijska područja bi izazvale vatrene oluje, ubrizgavajući velike količine čađi u gornju atmosferu koja bi se proširila globalno i brzo ohladila planetu, kažu istraživači.
Ovo bi poremetilo klimu na Zemlji, što bi uticalo na sisteme proizvodnje hrane na kopnu i u okeanima. Istraživači su koristili alat za predviđanje klime da bi procenili produktivnost glavnih useva od zemlje do zemlje.
Oni su analizirali šta bi se dogodilo u šest mogućih scenarija nuklearnog sukoba, od kojih bi svaki rezultirao različitim količinama čađi u atmosferi i mogli bi da vide da temperatura padne između jedan i 16 stepeni Celzijusa.
Čak i relativno mala bitka između Indije i Pakistana mogla bi da dovede do pada prinosa za oko 7 procenata u roku od pet godina od sukoba.
Obe zemlje poseduju nuklearne arsenale uporedive veličine, a od devet svetskih zemalja sa nuklearnim oružjem, dve su takođe među šačicom koja povećava svoje zalihe nuklearnih bojevih glava, navodi Federacija američkih naučnika (FAS).
U međuvremenu, nuklearni rat punog obima između SAD i Rusije, za koje se procenjuje da zajedno čine 90 odsto svetskih nuklearnih zaliha, mogao bi da dovede do pada proizvodnje za oko 90 odsto u tri do četiri godine nakon borbi.
‘Slušaj nauku’
Istraživači su razmatrali olakšavajuće faktore kao što je korišćenje useva hranjenih stoci kao ljudsku hranu ili smanjenje otpada od hrane iz domaćinstva, ali su zaključili da ove vrste intervencija neće sprečiti velike delove sveta da dožive glad, posebno nakon sukoba većih razmera.
Pad useva bi bio najteži u zemljama srednje i visoke geografske širine, uključujući velike zemlje izvoznice kao što su Rusija i Sjedinjene Države, što bi moglo da izazove ograničenja izvoza i izazove ozbiljne poremećaje u zemljama zavisnim od uvoza u Africi i na Bliskom istoku.
– Budući rad će doneti još više granularnosti u modele useva – rekla je Lili Sja, vodeći autor studije i pomoćnik profesora istraživanja na Školi za životnu sredinu i biološke nauke na Univerzitetu Rutgers.
– Na primer, ozonski omotač bi bio uništen zagrevanjem stratosfere, proizvodeći više ultraljubičastog zračenja na površini, i moramo da razumemo taj uticaj na zalihe hrane – rekla je ona.
– Ako nuklearno oružje postoji, ono se može koristiti, a svet se nekoliko puta približio nuklearnom ratu – rekao je Alan Robok, koautor studije i profesor nauke o klimi na Odeljenju za nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Rutgers.
– Zabrana nuklearnog oružja je jedino dugoročno rešenje – rekao je on – Pet godina star Ugovor UN o zabrani nuklearnog oružja ratifikovalo je 66 zemalja, ali nijedna od devet nuklearnih država.
– Naš rad jasno pokazuje da je vreme da tih devet država posluša nauku i ostatak sveta i potpiše ovaj sporazum.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
