Evropi treba 800 milijardi evra, i to je deo para – problem? Ko će to da plati

Stanko Stamenković | 09:46 | 25.02.24 Biz info

Sastanak ministara finansija nije bio previše uspešan.

Foto: Alexandros Michailidis / Shutterstock.com

Na sastanku ministara finansija EU nije bilo veselo: i klima i odbrana su važne, ali gde je novac? Uzeti od drugih troškova? Zadužiti se? Ili još bolje: zadužiti se pa da plaćaju svi, pogotovo Nemačka?

Na sastanku evropskih ministara finansija u Gentu je bila i predsednica Evropske centralne banke, ali Kristin Lagard je rekla samo gole brojke: od 2031. EU svake godine treba da investira 800 milijardi evra svake godine kako bi se postigli klimatski ciljevi. Svakako je bilo lako političarima da se na rečima zalažu za tako lepe ciljeve, ali sad je pitanje: odakle ti novci?

A onda je tu i odbrana: stanje je ozbiljno, već se videlo i kako se na Vashington ne može baš slepo računati tako da najmanje 2 odsto BDP-a treba potrošiti i u tu svrhu. A to je još 75 milijardi evra godišnje.

Evropski poverenik za privredu Paolo Đentiloni je u Gent došao s jasnim pitanjem: tu je doduše još i program obnove pod nazivom „Next Generation“, od posledica korone u vrednosti od 750 milijardi evra, ali „šta će doći posle toga?“, pita poverenik.

Potrebne investicije u energetskoj tranziciji su enormne i tu će svakako biti potrebna državna pomoć. Već i program nakon korone je barem u određenoj meri bio zajednički, dakle dug svih članica. Hoćemo li se i energetska tranzicija tako finansirati?

Za francuskog ministra financija, Bruna La Mera tu nema nikakve sumnje, posebno kada je reč o dodatnim sredstvima za odbranu. Makar strah sa istoka nije isti u zemljama Baltika ili u Portugalu, reč je o zajedničkoj odbrani – a onda i zajedničkom zaduživanju kako bi se to postiglo.

Tu je već tradicionalno nemački ministar finansija protiv – pa tako i sadašnji, Kristijan Lindner (FDP):

– Ne verujem da nam je to potrebno – kaže nemački ministar. Najpre treba da se desi „konsolidacija“ i „određivanje prioriteta“ u nacionalnim proračunima – drugim rečima, štedeti i uzeti od drugih na državnoj pomoći. Konačno, organizacija odbrane je još na nacionalnom nivou.

A osim toga, Nemačkoj trenutno ne ide dobro: sve više kompanija najavljuju otkaze, a ne nekakve nove investicije. Ministar ima utisak kako Nemačkoj treba najmanje tri godine predaha u povećanju bilo kakvih izdataka i „trebaizaći na kraj s onim što imamo“, misli Lindner. I Nemačka ima sve veće muke da pokriti sve svoje troškove, od energetske tranzicije i digitalizacije pa do troškova za odbranu.

Jeromin Zetelmajer iz instituta Brugel, obzirom i da privreda u drugim evropskim zemljama trpi od poskupljenja i visokih kamata, tu ne vidi drugog izlaza nego da države zarone u nove dugove:

– To je izuzetno težak problem već i što su izdaci tako različito podeljeni. Tu mora da postoji zajedničko, evropsko rešenje i ako dođe do novog izdanja evropskog fonda (kao za koronu), ono će verovatno imati takav zadatak.

Neke članice Unije rešenje vide u takozvanoj „uniji kapitalnih investicija“. O tome se raspravlja već godinama i tu je pre svega francuski ministar ljut zbog tolikih oklevanja. Dosta se raspravljalo, sad je vreme za odluke i delovanje. A ako to neće svih 27 država članica, onda će se izdvojiti grupa zemalja koje to žele i one će same krenuti u takvu uniju.

Tu i Lindner priznaje kako bi to trebalo da ide brže, ali to će jedino imati smisla ako se dogovori cela Evropska unija. U Gentu se tako jedino dogovorilo kako će u martu barem stručnjaci zemalja zone evra da naprave plan, kako bi takva kapitalna unija bila moguća.

Ipak, raspoloženje među ministrima i poslanicima EU u Gentu je bilo pre tmurno nego raspoloženo da se razgovara o velikim planovima. Perspektive su tmurne već i zbog demografije: ne muči samo Nemačku problem što u najskorije vreme odlazi u penziju brojni „bejbi-bum“ naraštaj iz šezdesetih – i ko će onda da plaća sve veće izdatke koje se traže od države?

Poverenik za privredu Đentiloni je ipak pokušao da ohrabri okupljeni skup: inflacija slabi, privredni polet će doći – iako možda malo kasnije nego što je očekivano. Krajem godine bi i Evropska centralna banka (ECB) mogla da spusti kamatnu stopu stopu, opet će krenuti investicije i život u privredi. Na to je poverenika pogledala i predsednica ECB-a – ali ona nije rekla ni reč.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.