Evropska unija predstavila je klimatske ciljeve do 2040. godine
Foto: Shutterstock
Evropska unija predstavila je ove nedelje svoje ciljeve u vezi sa klimatskim promenama za 2040. godinu i mapu puta za sledeću fazu svoje energetske tranzicije, iako se suočava sa protestima poljoprivrednika zbog zelenih reformi, četiri meseca pre izbora za Evropski parlament.
EU je obećala da će do 2050. postati klimatski neutralna i postavila prvi privremeni cilj za 2030. godinu, koji podrazumeva smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Unija je najavila da će težiti neto padu emisije gasova staklene bašte od 90 odsto do 2040. godine.
Evropska komisija naglasila je da, iako je cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte za najmanje 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoom iz 1990. godine, mora da se obezbedi konkurentnost evropske industrije i vodi strateški dijalog sa industrijom i poljoprivrednicima.
U međuvremenu, poljoprivrednici širom EU nastavljaju proteste, koje su ranije ovog meseca održali i ispred zgrade Evropskog parlamenta, ogorčeni zbog smanjenja prihoda, povećanja troškova i, kako kažu, sve težih propisa zbog zelene energije.
Sve veće nezadovoljstvo moglo bi da ugrozi pokušaje da se usvoji cilj za smanjenje emisija od 90 odsto za 2040. godinu.
Komesar EU za klimu Vopke Hoekstra rekao je da ce blok težiti „pravičnoj tranziciji“ tako što će omogućiti preduzećima da napreduju i osigurati da „niko ne zaostaje“.
Koliko je pitanje zaštite životne sredine postalo teško pokazala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je u utorak rekla da namerava da odustane od plana koji je predviđao da se prepolovi upotreba hemijskih pesticida do kraja decenije.
Ona je priznala da je predlog „postao simbol polarizacije“, a da je zakonodavstvo zastalo usred podela između zakonodavaca EU i zemalja članica.
Iz EK su naveli da će novi cilj dovesti do smanjenja preuranjenih smrti svake godine zbog lošeg kvaliteta vazduha, sa 466.000 u 2015. na 196.000 u 2040. godini.
EK smatra da se predlogom šalju „jasni signali“ i da ce tržište čiste tehnologije porasti na približno 600 milijardi evra u 2030. godini.
Predlog moraju da odobre zemlje članice i Evropski parlament.
Stranke krajnje desnice i antiestablišmenta, za koje se predviđa da će ostvariti veliki uspeh na izborima za EU u junu, zainteresovale su se za pokret poljoprivrednika, a lider italijanske desničarske i antievropske stranke Liga Mateo Salvini iskoristio je proteste da kritikuje EU.
Sve su glasnije reakcije koje se čuju iz pojedinih industrija u vezi sa klimatskom politikom EU, pa su lideri nekoliko zemalja pozvali na pauziranje novih ekoloških pravila.
Na inicijativu Danske, 11 zemalja EU, uključujući Francusku, Nemačku, Španiju i Sloveniju, poslalo je zajedničko pismo Briselu u kojem je navedeno da tranzicija ka „ambicioznom“ cilju za 2040. godinu mora da bude „fer i pravedna“ i da nikog ne ostavlja u zaostatku, posebno najugroženije građane.
S druge stane, ekološke grupe smatraju da je ambicija EK daleko od onoga što je potrebno, kao što je na primer nedostatak datuma za postepeno ukidanje fosilnih goriva i povezanih subvencija.
Svetski fond za prirodu, međunarodna nevladina organizacija sa ciljem zaštite prirode, ocenio je da bi, s obzirom na to da se telo UN za klimatske promene bori da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa i „uzimajuci u obzir odgovornost EU za istorijske emisije“, bilo pravednije da je cilj nulta neto emisija do 2040. godine.
Evropska potrošačka organizacija navela je da ma koliko se Komisija trudila da se sa problemima poljoprivrednika nosi na osetljiv način, činjenica je da sistemi za hranu i poljoprivredu EU „doprinose velikom delu klimatskog uticaja“ Unije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
