U slučaju napada iz Rusije - šta je evropski "zid od dronova", vredan 4 milijarde evra

Čežari Tomačik, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Poljske, nedavno je za medije govorio o novom protivdronovskom sistemu vrednom 2 milijarde evra, koji će biti najveći takav sistem na kontinentu i sposoban da otkriva i neutralizuje neprijateljske dronove. Prema novijim informacijama, za taj projekat će verovatno biti potrošena i duplo veća suma (4 milijarde evra). 

Sistem, nazvan San po reci u jugoistočnoj Poljskoj, biće raspoređen duž severne i istočne granice Poljske, rekao je Tomačik u intervjuu sa ovim autorom. Dodao je da bi sistem trebalo da bude operativan već ovog leta, znatno pre nego što Evropska unija uspostavi svoj „zid od dronova“.

San će biti integrisan kao najniži nivo u mrežu sistema protivvazdušne odbrane koju Poljska gradi, a koja već uključuje dugodometni sistem Visla (Wisła), kratkodometni Narev (Narew) i vrlo kratkodometni Pilica Plus, piše cepa.org.

„Ovo je sistem koji je izgrađen za potrebe ratne odbrane“, rekao je Tomači.

„Ali, barem u nekim segmentima, može se koristiti i u mirnodopsko vreme.“ Dok se zemlja, kao i ostatak NATO-a, priprema za generacijsku konfrontaciju sa Moskvom, Poljska istovremeno rusku kampanju prikrivenog rata tretira kao opasnost koja je neraskidivo povezana sa širom ruskom pretnjom Evropi.

U tom procesu, Varšava je unapredila svoju unutrašnju odbrambenu politiku protiv ruskog hibridnog ratovanja — i oblikovala odgovor čitavog saveza. To uključuje i poljski projekat vredan 2,5 milijardi dolara za izgradnju 700 kilometara fizičkih fortifikacija i visokotehnoloških odbrambenih mreža duž istočne granice, nazvan „Istočni štit“ (East Shield).

Sada je Poljska počela da koristi svoj raznovrsni odbrambeni arsenal protiv neposrednijih pretnji koje dolaze iz Moskve. Od upada ruskih vojnih dronova u njen vazdušni prostor u septembru, Varšava je uvela čitav niz novih mera kako bi se suprotstavila novoj fazi rusko-natoovskog „rata u senci“.

Prvi korak bio je američki protivdronovski sistem Merops, mobilni i lako prenosivi dron-lovac koji se može lansirati sa zadnjeg dela pikap vozila. Zatim je usledila Operacija Horizont, koja je otvorila put za raspoređivanje 10.000 vojnika radi zaštite ključne infrastrukture, kao i razvoj mobilne aplikacije putem koje građani mogu da prijave potencijalne akte sabotaže ili hibridnog ratovanja.

Potom je stigao San, dragulj u kruni poljskog odgovora.

U trenutku kada postoje sumnje u posvećenost Sjedinjenih Država transatlantskoj bezbednosti, Poljska će u bliskoj budućnosti biti svojevrsna zvezda vodilja NATO-a kada je reč o hibridnoj odbrani.

Ipak, prema Tomačiku, njena uloga u oblikovanju pravca NATO-a mogla bi da ide i dalje. Pored vojnih planova Poljske, on želi odgovor na rusku kampanju prikrivenog rata koji bi se više oslanjao na aktivno odvraćanje, a manje na pasivnu odbranu.

„NATO, EU i njihove članice treba da odgovore simetrično i adekvatno na ono što Rusija radi“, rekao je on. „I to je upravo ono što ćemo mi uraditi.“

Zvaničnici NATO-a već su nagovestili mogućnost preventivnih sajber i drugih udara protiv Rusije zbog Putinovih poteza u Evropi, i iako poljski vojni lideri još nisu krenuli tim putem, Varšava je idealno pozicionirana da predvodi takav zaokret.

Poljska, koja se dugo oslanjala na SAD i njihov bezbednosni kišobran kao zaštitu od ugnjetača, neće čekati da se njeni zapadnoevropski saveznici prilagode novoj vojnoj realnosti i strateškim pristupima sve većoj ruskoj pretnji istočnom krilu NATO-a — naročito sada kada Vašington deluje manje pouzdano i, u pojedinim slučajevima poput Grenlanda, čak kao potencijalni protivnik.

Iako Varšava još uvek ima put da pređe pre nego što postane regionalna sila u Evropi, iz čiste nužnosti nastaviće da prilagođava svoj odgovor na Rusiju sopstvenim uslovima — povlačeći za sobom i ostatak NATO-a.

Upravo ova direktna veza — koja spaja pripreme za konvencionalni rat punih razmera sa odgovorima na ubrzani ruski rat u senci — izdvaja Poljsku od ostatka zapadnog saveza i dovela ju je na čelo vojne inovacije unutar NATO-a.

Mapa puta Evropske unije za odbrambenu spremnost, objavljena u oktobru, predvidela je niz mera za transformaciju evropske sposobnosti da se brani od Rusije do 2030. godine — uključujući i inicijativu vezanu za dronove koja bi trebalo da postane operativna do kraja naredne godine.

Od tada je Moskva, između ostalog, sabotažom poljske železničke pruge koja povezuje Varšavu i Ukrajinu, pokazala nedovoljnost tih planova. Poruka je bila jasna: Kremlj će nastaviti svoje hibridne operacije i već sada ugrožava kritičnu infrastrukturu država članica NATO-a na načine koji podrivaju njihovu nacionalnu bezbednost.

Koliko god evropski planovi bili ambiciozni, oni su previše dugoročni da bi se nosili sa novom, još agresivnijom fazom ruskog hibridnog ratovanja koja je u toku na istočnom krilu NATO-a.

Dok se fokusira na pripreme za sveobuhvatni, kontinentalni rat, savez se suočava sa neposrednom pretnjom dugotrajnog i destabilizujućeg perioda ruskih operacija usmerenih na „meki trbuh“ alijanse, bez dovoljnog intenziteta da aktiviraju kolektivnu odbranu NATO-a.

Kao treća najveća vojska u NATO-u i najveća ekonomija na istoku saveza, Poljska se našla u samom središtu vrtloga, suočavajući se ne samo sa ruskim upadima dronova i dizanjem pruga u vazduh, već i sa kontinuiranim sabotažama, paljevinama i sajber-napadima.

Dok se zemlja, kao i ostatak NATO-a, priprema za generacijsku konfrontaciju sa Moskvom, Poljska istovremeno rusku kampanju „rata u senci“ tretira kao opasnost koja je neodvojiva od šire ruske pretnje Evropi.

U tom procesu, Poljska je unapređivala svoju unutrašnju odbrambenu politiku protiv ruskog hibridnog ratovanja — i oblikovala odgovor čitavog saveza. To uključuje i projekat Varšave vredan 2,5 milijardi dolara za izgradnju 700 kilometara fizičkih fortifikacija i visokotehnoloških odbrambenih mreža duž istočne granice, nazvan „Istočni štit“ (East Shield).

Sada je Poljska počela da koristi svoj raznovrsni odbrambeni arsenal protiv neposrednijih pretnji koje dolaze iz Moskve. Od septembarskog upada ruskih vojnih dronova u njen vazdušni prostor, Varšava je uvela niz novih mera kako bi se suprotstavila novoj fazi „rata u senci“ između Rusije i NATO-a.

Prvi korak bio je američki protivdronovski sistem Merops — mobilni i izuzetno prenosivi dron-lovac koji se može lansirati sa zadnjeg dela pikap vozila. Zatim je usledila Operacija Horizont, koja je otvorila put za raspoređivanje 10.000 vojnika radi zaštite ključne infrastrukture, kao i razvoj mobilne aplikacije putem koje građani mogu da prijavljuju potencijalne akte sabotaže ili hibridnog ratovanja.

Potom je stigao San, dragulj u kruni poljskog odgovora.

U trenutku kada postoje sumnje u posvećenost Sjedinjenih Država transatlantskoj bezbednosti, Poljska će u bliskoj budućnosti biti zvezda vodilja NATO-a u oblasti hibridne odbrane.

Ipak, prema rečima Tomačika, njena uloga u oblikovanju pravca NATO-a mogla bi da ide i dalje. Uz vojne planove Poljske, on zagovara odgovor na rusku kampanju „rata u senci“ koji bi se više oslanjao na aktivno odvraćanje, a manje na pasivnu odbranu.

„NATO, Evropska unija i njihove članice treba da odgovore simetrično i adekvatno na ono što Rusija radi“, rekao je. „I to je upravo ono što ćemo mi uraditi.“

Zvaničnici NATO-a već su nagovestili mogućnost preventivnih sajber i drugih udara protiv Rusije zbog poteza Vladimira Putina u Evropi, i iako poljski vojni lideri još nisu krenuli tim putem, Varšava je idealno pozicionirana da predvodi takav zaokret.

Poljska, koja se dugo oslanjala na Sjedinjene Države i njihov bezbednosni kišobran kao zaštitu od ugnjetača, neće čekati da se njeni zapadnoevropski saveznici prilagode svojim vojnim politikama i strateškim pristupima sve većoj ruskoj pretnji istočnom krilu NATO-a — naročito sada kada Vašington deluje manje pouzdano i, u pojedinim slučajevima poput Grenlanda, čak kao mogući protivnik.

Iako Varšava još ima put da pređe pre nego što dostigne status regionalne sile u Evropi, iz čiste nužnosti nastaviće da prilagođava svoj odgovor na Rusiju sopstvenim uslovima — povlačeći za sobom i ostatak NATO-a.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: