Berlin planira da preuzme 160.000 stanova od privatnih kompanija - odšteta bi mogla da dostigne 16 milijardi evra

Prema dogovoru iz preliminarnih pregovora o formiranju vlasti u Berlinu, oko 160.000 stanova u vlasništvu velikih privatnih kompanija moglo bi da pređe u javno vlasništvo. Plan su usaglasile Levica, Zeleni i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), a predviđeno obeštećenje kompanijama ograničeno je na 16 milijardi evra. Cilj je da se ublaži stambena kriza i ograniči rast kirija, ali predlog tek treba da prođe kroz naredne političke i pravne faze. 

Reč je o jednom od najznačajnijih predloga za promenu vlasničkih odnosa na nemačkom tržištu nekretnina. Ako bude sproveden, Berlin bi deo velikog privatnog stambenog fonda prebacio pod kontrolu javnog sektora, što bi moglo da utiče na način određivanja kirija i upravljanje stanovima.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da je SPD, koja je ranije bila protiv izvlašćenja, prihvatila da se o ovom rešenju dalje pregovara. Međutim, politički dogovor još ne znači da će stanovi zaista biti preuzeti, piše Tagesschau.

Pet velikih kompanija moglo bi da bude obuhvaćeno planom

Prema dogovoru tri stranke, mera bi se odnosila na privatne kompanije koje u Berlinu poseduju više od 10.000 stanova. Svaka bi mogla da zadrži 10.000 nekretnina, dok bi stanovi iznad tog praga bili obuhvaćeni planiranim prenosom u javno vlasništvo.

Prema procenama koje su predstavili politički zagovornici predloga, na taj način bi oko 160.000 stanova prešlo pod javnu kontrolu. Među kompanijama koje bi mogle da budu obuhvaćene pominju se Vonovia, Adler, Heimstaden, Covivio i DVI grupa. 

Od mere bi, prema sadašnjem predlogu, bile izuzete stambene zadruge, neprofitni pružaoci stanovanja i stanovi izgrađeni nakon 1. januara 2021. godine, kao i oni koji će tek biti izgrađeni.

Prag od 10.000 stanova predstavlja kompromis u odnosu na referendum iz 2021. godine, kada su birači podržali predlog da se obuhvate kompanije sa više od 3.000 stanova.

Zašto bi kompanije dobile čak 16 milijardi evra?

Plan ne predviđa da privatne kompanije predaju stanove bez naknade. Naprotiv, predviđeno je obeštećenje čiji bi ukupan iznos bio ograničen na 16 milijardi evra.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li bi kompanije prihvatile ponuđene uslove ili bi tražile veće iznose pred sudovima. Konačna vrednost obeštećenja zavisila bi od zakonskog rešenja, načina procene imovine i pravnih sporova koji bi mogli da uslede.

Osnov za ovakav potez stranke vide u članu 15 nemačkog Osnovnog zakona, koji omogućava da se zemljište, prirodna bogatstva i sredstva za proizvodnju zakonom prevedu u zajedničko vlasništvo ili druge oblike privrednog upravljanja u javnom interesu.

Međutim, takav postupak u ovom obliku još nema presedan u Nemačkoj. Zato bi konkretan zakon i njegova usklađenost sa ustavom bili među najvažnijim pitanjima u narednim fazama. 

Šta bi promena značila za stanare?

Za ljude koji već žive u tim stanovima, najvažnija promena bila bi to što bi dobili novog stanodavca. Umesto privatne kompanije, stanovima bi upravljala javna institucija.

Zagovornici plana smatraju da bi grad tako dobio veću mogućnost da kontroliše uslove zakupa i spreči nagli rast kirija. Ideja je da se deo stambenog fonda izuzme iz neposredne tržišne logike i koristi prvenstveno za obezbeđivanje pristupačnijeg stanovanja.

Ipak, prelazak stanova u javno vlasništvo ne znači automatski da će kirije svuda pasti. Konačni efekat zavisiće od zakona, načina upravljanja nekretninama, troškova održavanja i pravila koja budu važila za stanare.

Plan predviđa i ograničavanje rasta kirija u oko 440.000 stanova koji su već u vlasništvu grada. Prema predlogu, njihova zakupnina mogla bi da raste najviše dva odsto godišnje. 

Kritičari upozoravaju na cenu i nedostatak novih stanova

Protivnici predloga smatraju da bi preuzimanje postojećih nekretnina moglo da bude veoma skupo, a da pritom ne bi rešilo osnovni problem: nedovoljan broj stanova na tržištu.

Ako bi Berlin izdvojio do 16 milijardi evra za obeštećenje, taj novac ne bi neposredno bio uložen u izgradnju novih stanova. Zbog toga kritičari dovode u pitanje da li je takva mera najefikasniji način da se poboljša dostupnost stanovanja.

Sa druge strane, pristalice plana ističu da nije dovoljno samo graditi nove stanove ako postojeći stambeni fond ostaje izložen pritisku rastućih kirija.

Spor se, tako, ne vodi samo oko vlasništva nad nekretninama već i oko toga kako grad treba da odgovori na stambenu krizu: izgradnjom novih stanova, većom javnom kontrolom postojećih ili kombinacijom oba pristupa.

Kada bi plan mogao da bude sproveden?

Prema preliminarnom dogovoru, tri stranke planiraju da sredinom 2028. godine predstave zakon koji bi uredio prenos stanova u javno vlasništvo. Predviđeno je da se pre stupanja zakona na snagu ispita njegova ustavnost, a eventualna primena ne bi mogla da počne odmah nakon političkog dogovora.

To znači da je pred Berlinom još dug put. Potrebno je usaglasiti konačan model, utvrditi finansiranje, doneti zakonsko rešenje i odgovoriti na moguće pravne izazove. Uz to, politički dogovor tek treba da prođe naredne korake u procesu formiranja vlasti. 

Grad istovremeno planira da do 2031. godine izda građevinske dozvole za 100.000 stanova, čime bi se povećala ponuda na tržištu.

Stambena kriza postaje sve veći izazov za Evropu

Problem dostupnosti stanova nije ograničen na Berlin. U mnogim evropskim gradovima rast cena nekretnina i zakupnina otežava mladima, porodicama i ljudima sa prosečnim primanjima da pronađu odgovarajući dom.

Berlinski predlog posebno je značajan zato što pokušava da problem reši promenom vlasništva nad velikim brojem postojećih stanova, umesto oslanjanjem isključivo na subvencije i novu gradnju.

Ako bude sproveden, mogao bi da postane važan primer za rasprave o stambenoj politici u drugim evropskim gradovima. Ipak, tek će se videti da li će doneti niže troškove stanovanja, koliko će javni sektor koštati i kakve će posledice ostaviti na investicije u nekretnine.

Za sada je izvesno samo da su Levica, Zeleni i SPD postigli preliminarni dogovor o pravcu kojim žele da krenu. O sudbini 160.000 stanova, međutim, odlučivaće konkretni zakoni, finansiranje i pravne provere.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.