"Ima prostora za veće poreze na imovinu, ali i manje poreze na zarade" - stručnjaci ukazuju na problem širom Evrope

Hrvatski poreski sistem predviđa različita pravila za prihode od izdavanja nekretnina, bankarske štednje, dividendi i ulaganja u akcije i obveznice. Ipak, poreske olakšice nisu dovoljne da građane masovno usmere ka tržištu kapitala. Složene administrativne procedure, troškovi ulaganja i strah od rizika i dalje utiču na njihove finansijske odluke.

Da li je u Hrvatskoj isplativije novac držati u banci, ulagati u nekretnine ili kupovati akcije i obveznice? Odgovor ne zavisi samo od očekivanog prinosa, već i od poreza koji se plaća na ostvarenu zaradu.

Hrvatska primenjuje različita poreska pravila na pojedine vrste prihoda od imovine i ulaganja. Pri izdavanju nekretnina priznaju se paušalni troškovi, kamate na obveznice oslobođene su poreza, dok se kapitalni dobici od finansijske imovine po pravilu ne oporezuju ako je od sticanja do prodaje prošlo više od dve godine.

Ipak, povoljniji poreski tretman ne znači automatski da će građani promeniti način na koji štede. Analize Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da na odluke domaćinstava utiču i finansijska pismenost, dostupnost informacija, navike i spremnost na preuzimanje rizika, piše Poslovni.hr.

Koliki porez Hrvati plaćaju na izdavanje stanova, kamate i dividende?

Poreska pravila razlikuju se u zavisnosti od toga da li građani prihod ostvaruju izdavanjem nekretnina, štednjom, dividendama ili prodajom finansijske imovine.

Kod dugoročnog izdavanja nekretnina priznaju se paušalni troškovi u visini od 30 odsto prihoda, dok stopa poreza iznosi 12 odsto na preostalu poresku osnovicu. To znači da porez, prema navedenom modelu, iznosi 8,4 odsto bruto prihoda od zakupnine.

Turističko izdavanje oporezuje se paušalno po krevetu, prema pravilima koja zavise od propisanih uslova i kategorije lokacije.

Na oporezive kamate na štednju i dividende primenjuje se stopa od 12 odsto, dok su kamate na obveznice oslobođene poreza. Kada je reč o kapitalnim dobicima od finansijske imovine, oni se po pravilu ne oporezuju ako je imovina prodata nakon više od dve godine od sticanja, uz primenu važećih zakonskih uslova.

Ove razlike mogu da utiču na konačan prinos koji ostaje investitoru. Međutim, za realno poređenje potrebno je uzeti u obzir i druge troškove, rizik ulaganja i moguće promene vrednosti imovine.

Da li su nekretnine, banke ili berza povoljniji izbor?

Svaki oblik ulaganja ima drugačije prednosti i rizike.

• Bankarski depoziti pružaju jednostavan način štednje i predvidljiviji prihod, ali ostvareni prinos može biti umanjen inflacijom i porezima.
• Nekretnine mogu da donesu prihod od zakupnine i rast vrednosti, ali zahtevaju veći početni kapital i nose troškove održavanja, poreza i perioda bez zakupaca.
• Akcije i fondovi omogućavaju ulaganje na tržištu kapitala, ali njihova vrednost može da oscilira, a prinos nije zagarantovan.
• Obveznice mogu da obezbede prihod od kamate, ali njihov rizik zavisi od izdavaoca, roka dospeća i uslova na tržištu.

Zbog toga poresko oslobođenje samo po sebi ne znači da je određena investicija najisplativija. Čak i kada je prihod povoljnije oporezovan, konačan rezultat zavisi od prinosa, troškova i rizika.

Hrvatska od poreza na kapital i imovinu naplatila 492,4 miliona evra

Prema podacima hrvatske Poreske uprave, tokom 2025. godine od prihoda od kapitala naplaćeno je 329,5 miliona evra. Prihodi od izdavanja pokretne i nepokretne imovine doneli su 107,9 miliona evra, dok je paušalni porez na turističko izdavanje iznosio 55 miliona evra.

Ukupna naplata u ove tri kategorije dostigla je 492,4 miliona evra, što je 20,5 odsto više nego godinu dana ranije.

Ipak, rast naplate ne znači nužno da su građani počeli više da ulažu u finansijsku imovinu ili nekretnine. Na prihode od poreza utiču i promene zarada i prihoda, poreska pravila, obim ekonomske aktivnosti i efikasnost naplate.

Prema podacima Evropske komisije, porezi na prihode domaćinstava od štednje, ulaganja i izdavanja nekretnina čine 1,8 odsto ukupnih poreskih prihoda Hrvatske, u poređenju sa prosekom Evropske unije od 2,7 odsto.

Isti pokazatelj iznosi 1,8 odsto u Nemačkoj, 1,2 odsto u Sloveniji i po 4,5 odsto u Francuskoj i Luksemburgu. Ovi podaci pokazuju koliki je udeo takvih poreza u ukupnim prihodima države, ali ne predstavljaju direktno poređenje poreskih stopa niti dokazuju da je određena zemlja povoljnija za investitore.

Zašto poreske olakšice ne privlače više građana na berzu?

Jedan od problema je to što građani ne donose odluke samo na osnovu poreza. Način štednje često je povezan sa navikama, finansijskim znanjem, dostupnošću investicionih proizvoda i spremnošću da se prihvati mogućnost gubitka.

Evropska centralna banka upozorava da poreski podsticaji mogu da doprinesu usmeravanju štednje ka tržištu kapitala, ali njihov efekat može da bude ograničen.

Ako su ulaganja komplikovana, skupa ili nedovoljno razumljiva, građani mogu da nastave da biraju bankarske depozite čak i kada postoje poreski povoljnije alternative.

Zato je, pored poreskih stopa, važno i da investicioni proizvodi budu dostupni, jednostavni za korišćenje i cenovno pristupačni. Posebno je važno da podsticaji privuku nove investitore, a ne samo da donesu dodatne pogodnosti ljudima koji već ulažu.

Povraćaj poreza investitore u EU košta milijarde evra

Dodatnu prepreku predstavljaju administrativne procedure. Prema proceni Evropske komisije, neefikasni postupci povezani sa porezom po odbitku stvaraju investitorima troškove od oko 6,62 milijarde evra godišnje.

U taj iznos uključeni su neostvareni povraćaji poreza, troškovi podnošenja zahteva i oportunitetni troškovi zbog čekanja na povraćaj novca.

Problem nastaje, između ostalog, kada se stranom investitoru prilikom isplate dividende zadrži porez po stopi višoj od one koja je predviđena odgovarajućim međunarodnim ugovorom. Investitor tada mora da podnese zahtev kako bi ostvario pravo na povraćaj razlike.

Takve procedure mogu da umanje stvarni efekat poreskih olakšica. Pravo na povoljniji poreski tretman nije dovoljno ako je njegovo ostvarivanje komplikovano, sporo ili skupo.

Stručnjaci upozoravaju na razlike između oporezivanja rada i kapitala

Hrvatska poreska stručnjakinja Marija Zuber ukazuje na to da prihodi od izdavanja nekretnina i finansijske imovine imaju drugačiji poreski tretman od zarada.

Na prihode od rada, pored poreza, obračunavaju se i doprinosi, dok se pojedini prihodi od imovine i ulaganja oporezuju proporcionalnim stopama.

Zuber smatra da bi Hrvatska mogla da unapredi poreski sistem kroz efikasniju kontrolu neprijavljenih prihoda i drugačiju raspodelu poreskog opterećenja.

Među mogućim promenama navodi veće oporezivanje dobiti i imovine, kao i smanjenje poreskog opterećenja na zarade.

Ona ocenjuje da postoje prostor za veće prihode od oporezivanja imovine i da je uvođenje poreza na nekretnine predstavljalo tek ograničen pomak u tom pravcu.

Šta bi moglo da promeni navike štediša?

Pitanje nije samo da li građani plaćaju visok ili nizak porez, već i da li im poreska pravila olakšavaju pristup različitim načinima ulaganja.

Jednostavnije procedure, brži povraćaj poreza, jasnije informacije i dostupniji investicioni proizvodi mogli bi da učine tržište kapitala pristupačnijim širem krugu građana.

Pritom, poreske olakšice treba posmatrati zajedno sa rizicima, troškovima i očekivanim prinosima. Nije dovoljno da određena investicija bude poreski povoljna ako građani ne razumeju njene karakteristike ili ne mogu lako da dođu do odgovarajućeg proizvoda.

Iskustvo Hrvatske pokazuje da poreske olakšice mogu da utiču na odluke o štednji i ulaganju, ali same po sebi nisu dovoljne da promene finansijske navike stanovništva. Za veće učešće građana na tržištu kapitala važni su i jednostavnija administracija, dostupnije informacije i poverenje u investicione proizvode.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: