Zamislite da vam baštenski alat visi na zidu garaže bez nosača, šrafova ili kuka koje ga drže. Nova završna obloga bogata gvožđem, nazvana "Ironplac", to omogućava uz pomoć ravnog magneta.
Dvadesetdevetogodišnji argentinski student Marko Agustin Sekki osmislio je smesu koja može da smanji nered i znatno olakša organizaciju radionice ili garaže. Njena glavna prednost je jednostavnost, ali Ironplac je još u fazi prototipa i zasad nije u prodaji. Potrebna su dodatna testiranja kako bi se utvrdilo koliko dobro funkcioniše tokom višegodišnje upotrebe, piše Ecoticias.
Šta zid zapravo radi
Kada se nanese na zid, mineralne čestice i čestice gvožđa koje se nalaze u smesi raspoređuju se kroz površinu i pretvaraju je u podlogu na koju mogu da se pričvrste magneti, slično kao na frižideru.
Nije potrebna električna energija da bi se površina „napunila“. Drugim rečima, silu koja drži predmet obezbeđuje magnet koji se postavlja na zid, a ne sam zid. Metalni predmeti neće biti privučeni zidu, niti je moguće jednostavno okačiti ključeve na njegovu površinu.
Marko nije prvi koji je prepoznao da cementne smese mogu imati magnetna svojstva. Nedavna istraživanja usmerena na infrastrukturu i rešenja za bežični prenos energije, objavljena u časopisu Results in Engineering, pokazala su da cementne smese koje sadrže magnetni pesak i prah magnetita mogu da imaju takva svojstva, a da pritom zadrže svoje mehaničke funkcije. To ide u prilog konceptu na kojem se zasniva Ironplac.
Zašto je bušilica prava meta
Ako ste ikada bušili zid od cigle ili betona kako biste okačili sliku ili kuku, jasno vam je koliko bi ovo rešenje moglo da bude praktično – nema više buke i nereda koji nastaju pravljenjem trajnih rupa u zidu.
To bi moglo da smanji i nesuglasice između stanara i vlasnika nekretnina na kraju zakupa. Prema novijim podacima o stanovanju, u SAD 46,8 miliona domaćinstava živi u iznajmljenim nekretninama. To predstavlja veliki broj ljudi koji, ukoliko žele da im depozit bude vraćen, na kraju najma moraju da se bave krečenjem, popunjavanjem rupa, brušenjem i sličnim radovima.
Ovakvi premazi nisu potpuno nova ideja. Prodavnice boja i opreme za kuću već nude različite proizvode namenjene postavljanju fotografija, umetničkih dela ili beleški na zid pomoću magneta.
Ironplac, međutim, ide korak dalje i cilja na teže predmete poput lopata, grabulja, čekića i sličnog alata.
Kako se Ironplac nanosi na zid
Kod klasične mokre gradnje, prah se meša sa vodom i nanosi gletericom u tankom završnom sloju.
Tim koji razvija projekat radi i na verzijama namenjenim suvoj gradnji, tako da bi materijal mogao da se ugrađuje u ploče i premaze, umesto da bude potrebno menjati ceo zid.
Jednostavna primena mogla bi da učini proizvod veoma lakim za plasiranje na tržište: nisu potrebne posebne instalacije, senzori niti komplikovana procedura. Nanosi se poput maltera, a ponaša se poput metalne površine kada se na njega postavi magnet.
„Nužda je majka izuma“, moglo bi se reći, a Marko bi se s tim verovatno složio. Kako kaže, zidovi nemaju uvek funkcionalnu namenu, a ideja je da garaže i radionice dobiju veću fleksibilnost u organizaciji kako ljudi nabavljaju sve više opreme i kako se njihove potrebe menjaju.
Nema potrebe za bušenjem još jedne rupe.
Od prototipa iz radionice do mogućeg proizvoda
Dok prolazi kroz dodatna testiranja, projekat pokušava da obezbedi patentnu zaštitu i poslovne partnere. Ironplac još nije stigao na police prodavnica.
U nedavnom intervjuu, ovaj 29-godišnjak rekao je da aktuelni prototip može da drži predmete težine do gotovo 2 kilograma, odnosno oko 4,5 funti, a da istražuje i mogućnost razvoja još snažnijih smesa.
Prema rezultatima koje je objavio tim koji radi na projektu, najnovija verzija prošla je testiranja na vlagu i koroziju, a pokazala je stabilne performanse čak i nakon nanošenja nekoliko slojeva farbe.
Dok čeka patent, Marko i njegov tim moraju da počnu da planiraju proizvodnju u velikim količinama. Projekat su do sada podržali Katolički univerzitet u Salti i Nacionalni univerzitet u Salti, rekao je Marko u istom intervjuu.
Interesovanje postoji, ali pred projektom je još dug put.
Brojevi koji su i dalje potrebni građevincima
Potrebna su dodatna testiranja kako bi se utvrdilo koliko lako predmeti klize niz zid, što se naziva „shear testing“, odnosno testiranje smicanja, kao i kolika je sila potrebna da se predmet odvoji od zida, što se naziva „pull-out testing“, odnosno testiranje izvlačenja.
Ovi podaci pomoći će zainteresovanim stranama da procene pouzdanost proizvoda u zavisnosti od vrste magneta, debljine premaza ili oblika predmeta.
Pre nego što stigne na tržište, Ironplac mora da dokaže efikasnost pri promenama temperature, povećanoj vlažnosti, koroziji i ponovnom krečenju. Takođe mora da ispuni građevinske standarde i pokaže da predmeti neće vremenom početi da klize niz zid, a sve to uz cenu koja može da konkuriše postojećim rešenjima.
Do sada je demonstrirano samo da lopata može bezbedno da se pričvrsti za zid, a to je tek početak. Alat koji bi u dva ujutru počeo da pada sa zida svakako ne bi bio dobra reklama za proizvod.
Pre nego što teški ormari, police i kuke budu mogli da se zamene ovim sistemom, biće potrebne nezavisne sertifikacije nosivosti.
Zašto ovu ideju vredi pratiti
Ipak, ideja je obećavajuća čak i uz nedostatak podataka. Jednostavna je za razumevanje i ne zahteva pokretne delove.
Trajan i lako prilagodljiv završni sloj koji smanjuje oštećivanje zidova u kući, kancelariji, učionici ili radionici mogao bi lako da pronađe kupce.
Iako ovo nije revolucionarno klimatsko rešenje, proizvodi poput Ironplaca mogli bi makar malo da smanje količinu građevinskog otpada i materijala koji završavaju na deponijama. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) procenila je da je u SAD 2018. godine proizvedeno oko 600 miliona tona građevinskog otpada, pa bi manje bušenja i popravki zidova mogli da predstavljaju mali, ali pozitivan korak.
Pre nego što stigne na tržište, Ironplac mora da pređe put od zanimljivih demonstracija do konkretnih inženjerskih specifikacija. Nosivost, dugotrajnost, usklađenost sa građevinskim propisima i prihvatljiva cena odlučiće da li će bušilica zaista ostati u kutiji sa alatom.
Dok ne budu poznati svi rezultati testiranja, najprikladniji stav prema ovoj tehnologiji jeste – oprezni optimizam.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)