Šta je ono što direktno ima uticaj na cenu zlata

Tamara Đurđević | 11:41 | 31.12.23 Biz info

NBS objašnjava.

Foto: Shutterstock

Cena zlata je ponovo iznad 2.000 dolara po unci, a kada se pogledaju berzanske cene žutog metala, vidi se da je svaka naznaka krize i rata povećavala njegovu vrednost.

„Politika“ piše da je to i logično, jer je taj metal sigurno utočište za kapital.

Cena zlata je rasla u skorije vreme nakon izbijanja sukoba u Gazi, pre toga u aprilu zlato je takođe premašilo vrednost od 2.000 dolara po unci, što se desilo nakon iznenadnog kolapsa dve američke banke u Kaliforniji, nakon čega je poljuljano poverenje u tamošnji bankarski sistem.

Narodna banka Srbije (NBS) u redovnom pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, koji objavljuje dvonedeljno, navodi da je tokom izveštajnog perioda cena zlata porasla za 1,78 odsto i da se kretala u rasponu od 1.976,78 do 2.036,23 dolara po unci.

– Na rast cene zlata uticala je odluka FED-a da zadrži postojeći nivo kamatnih stopa uz prognoze da će one biti smanjene za 0,75 odsto u 2024. Pojedini tržišni učesnici očekuju čak pad i od dva odsto, podstaknuti podacima o usporavanju inflatornih pritisaka u Sjedinjenim Američkim Državama. Rastu cene zlata doprineo je i pad vrednosti dolara i stopa prinosa na državne obveznice SAD. A, takođe i vest o povećanoj tražnji za zlatom u Kini uz rast tamošnje cene iznad proseka na međunarodnom nivou usled zabrinutosti investitora zbog mogućeg usporavanja ekonomije, smanjenja izvoza, problema u sektoru nekretnina i pada vrednosti juana – navode u NBS.

Na suprotnoj strani na ograničenje daljeg rasta cene zlata uticali su podaci s tržišta rada u SAD, koji su ukazali na snažnu ekonomiju i podstakli investitore da koriguju svoja očekivanja o smanjenju kamatnih stopa FED-a. Takođe, i rast cena akcija, kao i izjave pojedinih članova FED-a nakon sastanka da je prerano da se završi s restriktivnom monetarnom politikom u borbi protiv inflacije.

Zlato ne kupuju samo privatni investitori, već i centralne banke. Samo u oktobru kupile su 42 tone, podaci su Svetskog saveta za zlato. Prednjače Kina, zatim Turska. I naša centralna banka pratila je ovaj trend. Navode da je rast deviznih rezervi praćen i jačanjem njihove strukture, jer je značajno povećana količina, vrednost i učešće zlata.

– Od avgusta 2012. godine do danas, zlato je količinski uvećano preko 2,5 puta, sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 38,5 tona. Na međunarodnom tržištu tokom 2019. i 2020. kupljeno je ukupno 12 tona, ali i iz domaće proizvodnje. Prvo u RTB ’Bor’, a potom kod novog vlasnika ’Ciđina’. Sve zlato je najvišeg kvaliteta i čistoće preko 99,5 odsto. Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2 odsto na oko 10 odsto, a njegova vrednost povećana je tri i po puta sa 0,6 milijardi na 2,2 milijarde evra – navode iz NBS.

Naša centralna banka prati i svetski trend premeštanja zlata iz inostranstva u zemlju. Od jula 2021. godine, nakon što su iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (jednu tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije. Inače, poluge zlata u inostranstvu kupovane su od Banke za međunarodna poravnanja u Bernu i to 2019. devet tona, a 2020. tri tone.

Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.