PROIZVODNJA KROMPIRA DESETKOVANA Sa 80.000 hektara palo je na 22.000

Stanko Stamenković | 10:15 | 26.09.23 Biz info

Klimatske promene uzimaju danak.

Foto: Shutterstock

Za dve decenije Srbija je sa tadašnjih 80.000 hektara pod krompirom spala na sadašnjih poražavajućih oko 22.000 hektara pod ovom ratarskom kulturom. Zbog toga je na domaćim trpezama sve više ovog povrća iz uvoza, umesto sa domaćih oranica.

Ove godine, po procenama dr Zorana Broćića, redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, u Srbiji se očekuje proizvodnja krompira na nivou od oko 400.000 tona, što, kako kaže, “teoretski izgleda dovoljno ali se pokaže da veliki deo tog roda nema tržišni kvalitet.

– Zbog toga, godišnje uvozimo 50.000 do 60.000 tona. Na žalost, ove godine mi se čini da će taj uvoz biti veći, jer supermarketi žele dobru robu, potrošači na pijaci krompir lepog izgleda, a što nije slučaj sa domaćim krompirom – rekao je profesor Broćić govoreći o trendovima u poljoprivredi.

Jedan od razloga sve manje proizvodnje krompira u našoj zemlji, kako objašnjava, jeste taj što je u poslednjih dvadeset godina došlo do devastiranja brdsko–planinskih područja gde se tradicionalno proizvodio krompir, te što veliki broj radno sposobnog stanovništva nije više u mogućnosti da radi, a da ih odmeni jednostavno nema ko zbog migracije mlađih na gradska područja. S druge strane, kako kaže, imali smo i veliko povećanje inputa u proizvodnji – od nafte, preko đubriva do hemijskih sredstava, što je dovelo da se cena koštanja proizvodnje krompira sa jednog hektara povećala za skoro 50 posto.

– U jedan hektar ozbiljne proizvodnje krompira bez semena neophodno je uložiti 3.500 do 4.000 evra. Ukoliko se nabavi kvalitetno seme, koje košta oko 3.000 evra, dolazimo do cifre od nekih 6.000 do 7.000 evra. To je jako skupa proizvodnja i ako ne postignete zadovoljavajući prinos sa kojim na tržištu treba da naplate neku dobit, vi pravite gubitak i naravno smanjuje se zainteresovanost za tu proizvodwu. U sektoru krompira danas uglavnom zarađuju proizvođači u ravničarskom regionu, gde je potpuno mehanizovana proizvodnja i postoje uslovi za navodnjavanje. Oni postižu prinose 50 do 60 tona po hektaru i ta proizvodnja može da bude profitabilna, a sa 20 tona po hektaru, kao što je slučaj u brdsko–planinskim krajevima, teško možete biti profitabilni i opstati – ocenio je dr Zoran Broćić.

Što se tiče cene, proizvođači za kilogram dobijaju 50 do 60 dinara, ali je ponuda kvalitetnog krompira veoma mala.

– Upravo ove vremenske prilike, koje su trajale od početka sezone, uslovile su da je dosta roda stradalo od bolesti, šetočina, suvišne vlage i grada. Zbog toga nemamo ni adekvatne prinose ni zadovoljavajući kvlitet i zato je mala ponuda dobre robe – ukazuje on.

Primer smanjene proizvodnje zbog svih navedenih uslova je i domaćinstvo Pešovića u mioničkom selu Planinica, gde su krompir do pre par godina sejali na četiri, da bi zbog nedostatka radne snage proizvodnju sada sveli na samo jedan hektar.

– Ovde u Planinici baš su svi smanjili površine na minimum, teško da ukupno ima koliko smo mi sami posejali. Velika su ulaganja, nema dovoljno radne snage, mladi odlaze sa sela… Svi se baziraju na drugu proizvodwu kako bi zaradili neki dinar, a u krompir treba puno investirati. Zbog klimatskih promena krompir je i lošijeg kvaliteta. On je lep okolo, a unutra kvaran. Mi sav rod plasiramo na pijaci i onda zbog toga gubimo i mušteriju – navodi Dušica Pešović, govoreći o dešavanjima u poljoprivredi.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.