KREĆE PROLEĆNA SETVA Treba biti mudar – ima sorti koje donose i do 500 dinara po kilogramu

Tamara Đurđević | 13:48 | 04.03.24 Biz info

Prilika za dobru zaradu.

Foto: Shutterstock

Srpski poljoprivrednici su već počeli pripreme za prolećnu setvu, uveliko koriste nešto sunčanije dane za izlazak na svoje njive, kao i za samu pripremu zemljištva za setvu. Neke povrtne vrste potrebno je posejati što ranije, dok druge zahtevaju ipak više toplote.

Pre samog sejanja, ratari znaju – važno je da zemlja dostigne određenu temperaturu, jer previše hladno ili vlažno zemljište dovodi do propadanja semena.

Grašak, bob, beli luk, zeleno povrće kao što je spanać, blitva i razne vrste salata, su već zasađane – one brzo klijaju i otporne su na visoke temperature.

Prema rečima agroekonomiste Petra Radića, cene osnovnih proizvoda, bez koji setva ne može ni da počne, zabeležile su pad.

– Cena đubriva je pala, kao i cena neophodne hemije za setvu, koja je takođe u padu, a postoje naznake da će i cena goriva biti manja za poljopriverdnike. Strana semena su očekivano skupa, dok je domaće srpsko seme i do tri puta jeftinije. Takav raspon cena namerno je napravljen kako bi se zaštitio srpski seljak – kaže Radić za Bizportal.

Nekoliko vrsta se izdvaja

Šta je isplativo? U poslednjih par godina srpski poljoprivrednici pokazaju veće interesovanje za obradom semena maka.

– Što se tiče situacije sa terena, sve je više onih koji se okreću proizvodnji industrijskog maka. Naravno da je otkupna cena najveći razlog zbog kog je prizvodnja ovog semena u porastu. Cena po kilogramu za industrijski mak se kreće od 400 do 500 dinara po kilogramu, a ukoliko je obrađen, odnosno samleven, vrednost mu drastično skače, pa tako oko 200 grama mlevenog maka u prodavnicama košta od 250 do 300 dinara za samo 200 grama – kaže agroekonomista.

Dodaje da se pored industrijskog maka, izdvajaju i žitarice koje nude bolje uslove za izvoz i plasiranje na strana tržišta, kao i za dobru zaradu, poput heljde, spelte i prosa.

Prema pisanju medija, povrtari koji su prošlе godinе sеjali krompir dobro su prošli ovе sеzonе (2023/2024.) u poglеdu cеnе navеliko prinosa i kvalitеta.

Prinosi krompira prošlе godinе su varirali po rеgionima, u zavisnosti od klimе, ali, ako uzmеmo da jе ovog povrća bilo samo 20 tona po hеktaru, jasno jе da su domaći proizvođači prihodovali po hеktaru 10.000 еvra.

Radić objašnjava da postoji nekoliko faktora zbog kojih se srpski poljoprivrednik okreće masovnijoj proizvodnji krompira.

– Srbija je pogodno tlo za uzgoj krompira zbog nadmorske visine, koja značajno doprinosi kvalitetu proizvoda. S tim da je cena krompira, na pijaci 100 dinara za kilogram, a u prodavnicama 150 dinara, ne iznenađuje interesovanje za proizvodnju, jer može da donese lepu zaradu – kaže sagovornik.

Međutim, Radić ističe da je neophodan oprez kako bi se izbegla prekomerna proizvodnja, koja može da dovede do bacanja zrelog krompira i direktnog minusa, kao što je bilo u nekoliko navrata ranije.

Srpski seljak biće nešto umereniji

Zbog nestabilnih otkupnih cena i samog tržišta, domaći poljoprivrednici biće pažljiviji u odabiru sorti za buduću proizvodnju, kaže Radić.

– Iz ugla seljaka nije problem da se nešto proizvede, već je glavna problematika da svoje proizvode dobro i naplate. Što se tiče predviđanja za buduću proizvodnju, jedno je sigurno, poljoprivrednici će manje ulagati u kukuruz, jer će krajnja cena biti niska. Shodno nepovoljnoj ceni, pokušaće da izbegnu minuse tako što će smanjiti, ili potpuno zaobići proizvodnju kukuruza.

Radić za Bizportal zaključuje da svaki ratar u Srbiji gleda da ima nekoliko aduta prilikom proizvodnje zbog krajnje zarade, ali tržište je izuzetno nestabilno. Kao i da su su precizna predviđanja za septembar, kada se ubiraju plodovi prolećne setve praktično nemoguća, najviše zbog nestabilnih otkupnih cena koje neprekidno variraju.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.