Digitalni autoput menja Srbiju iz korena - sve o gradnji Moravskog koridora

Srbija nastavlja snažan investicioni zamah i izgradnju ključne infrastrukture, od novih saobraćajnica do Nacionalnog stadiona i Ekspa 2027. Među projektima izdvaja se i Moravski koridor, prvi digitalni auto-put u Srbiji i jedna od najmodernijih saobraćajnica. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti potpuno završen do juna 2026. godine

Istakao je i da će završetak Moravskog koridora predstavljati jednu od najvažnijih pobeda u oblasti infrastrukture.

- Ceo koridor biće gotov do 28. juna. To je ogroman projekat koji menja geopolitičku i ekonomsku sliku centralne Srbije - rekao je predsednik, dodavši da Moravski koridor povezuje region kao nikada do sada, piše Kurir.

Prvi digitalni auto-put u Srbiji

Moravski koridor predstavlja jednu od najmodernijih saobraćajnica u Srbiji i prvi je digitalni auto-put čija je izgradnja u toku. Na ovoj savremenoj saobraćajnici automobili će imati direktnu vezu sa softverom, u skladu sa direktivama Evropske unije.

Koridor se sastoji iz 3 deonice

- Pojate - Kruševac (Koševi), u dužini od 27,83 kilometra
- Kruševac (Koševi) - Adrani, u dužini od 53,88 kilometara
- Adrani - Preljina, u dužini od 30,66 kilometara

Moravski koridor povezaće tri okruga - Rasinski, Raški i Moravički - sa koridorima 10 i 11, odnosno sa auto-putem Beograd - Niš i auto-putem "Miloš Veliki".

Povezivanje gradova i više od pola miliona ljudi

Ova saobraćajnica povezaće sve veće gradove centralne Srbije u kojima živi više od 500.000 ljudi - Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac.

Poseban značaj projekta ogleda se i u trajnom rešavanju problema poplava, jer će u okviru izgradnje biti regulisani tokovi reka u ovom delu Srbije, pre svega Južne i Zapadne Morave. Najsavremeniji auto-put biće izgrađen "na tri Morave", a u okviru projekta biće regulisana rečna korita u dužini od 68 kilometara.

Nova faza Moravskog koridora: Deonica Vrba-Adrani

Moravski koridor ušao je u novu, važnu fazu realizacije. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je zvaničnu potvrdu kojom je odobrena prijava radova za izgradnju nove deonice auto-puta na pravcu Vrba - Adrani.

Reč je o deonici dugoj 13,79 kilometara, koja se prostire od kilometra 67+680,41 do 81+476,86 na trasi Pojate - Preljina. Ova deonica biće povezana sa državnim putem IB reda broj 24 preko denivelisane raskrsnice „Vrba“, u mestu Zaklopača kod Kraljeva.

Pored same izgradnje auto-puta, potvrda Ministarstva obuhvata i radove na regulaciji vodotokova, uključujući uređenje Balaban potoka i Potoka Klican, čime se dodatno obezbeđuje zaštita buduće saobraćajnice od poplava i erozije.

Otvorena deonica Vrnjačka Banja - Vrba

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je deonicu auto-puta E-761 (Moravski koridor) između petlji "Vrnjačka Banja" i "Vrba", u dužini od 14,3 kilometra.

- Neverovatno je kako ovo izgleda. Ogromna je promena i srećan sam zbog toga. Ovaj auto-put je čudesan i povezuje Niš i jugoistok Srbije na najbrži način. Strašno je važan za ovaj deo naše zemlje i podići će kvalitet života ljudi - poručio je Vučić.

- Ovo su velike i važne stvari. Ponosan sam na nas. Ovako se Srbija gradi. Ljudi sada vide da sve ono što su nekada bili snovi postaje realnost.

Prvi 5G put u Srbiji

Moravski koridor je projektovan kao najsavremeniji i najširi auto-put u Srbiji, sa brzinama do 130 kilometara na čas. Reč je i o prvom 5G putu u zemlji, sa internet signalom duž čitave trase.

Digitalne table na putu pružaće informacije o gužvama, vremenskim prilikama i stanju na saobraćajnicama, čime se dodatno unapređuje bezbednost i kvalitet putovanja.

Ključni razvojni projekat centralne Srbije

Moravski koridor, ukupne dužine oko 110 kilometara, zamišljen je kao savremeni auto-put koji povezuje ključne gradove i opštine u dolini Zapadne Morave - Kraljevo, Kruševac, Vrnjačku Banju, Trstenik i Čačak. Projekat je podeljen u tri velike deonice: Pojate - Kruševac, Kruševac - Adrani i Adrani - Mrčajevci - Preljina.

Izgradnja je započeta krajem 2019. godine, a radove izvodi tursko-američki konzorcijum Behtel-Enka. Država je obezbedila i dodatna finansijska sredstva, uključujući kreditni aranžman u iznosu od 260 miliona evra uz garanciju britanske izvozne agencije UKEF, kako bi se projekat realizovao u planiranim rokovima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: