Posebno je važno pravo na nužni deo, koje može da omogući određenim naslednicima da dobiju deo zaostavštine uprkos tome što je testamentom predviđeno drugačije. Ipak, to ne znači da svaki član porodice automatski ima pravo na deo imovine, niti da se svaki testament može poništiti samo zato što se neko od naslednika ne slaže sa njegovim sadržajem.
Zakon o nasleđivanju Republike Srbije propisuje ko su nužni naslednici, koliki deo imovine mogu da zahtevaju i u kojim slučajevima se može tražiti poništaj testamenta.
Kada testament može da se poništi?
Testament, odnosno zaveštanje, može biti osporen ako postoje zakonski razlozi koji dovode do njegove ništavosti ili rušljivosti. Ove dve situacije nisu isto i važno ih je razlikovati.
Ništavost, između ostalog, može postojati kada je testament falsifikovan, kada je njegov sadržaj protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, kao i u određenim slučajevima zakonom propisane nesposobnosti za sačinjavanje testamenta.
Sa druge strane, testament može biti rušljiv ako ga je sačinilo lice koje u tom trenutku nije bilo sposobno za rasuđivanje, ako je njegova volja bila opterećena prinudom, pretnjom, prevarom ili određenom zabludom, odnosno ako nisu poštovani zakonom propisani oblik i uslovi za njegovo sačinjavanje.
To, međutim, ne znači da je dovoljno izneti sumnju ili porodično neslaganje. Potrebno je utvrditi konkretne činjenice i, kada je to neophodno, dokazati postojanje zakonskog razloga za osporavanje.
Na primer, ako naslednici tvrde da je testament sačinjen pod pritiskom ili da ostavilac zbog svog stanja nije mogao da razume značaj onoga što potpisuje, takve tvrdnje moraju se procenjivati na osnovu relevantnih dokaza i okolnosti konkretnog slučaja.
Pravila o ništavosti i rušljivosti, kao i o rokovima za osporavanje, uređena su Zakonom o nasleđivanju. Zbog toga je važno reagovati na vreme i ne pretpostavljati da svaki razlog za osporavanje podleže istom roku.
Šta je nužni deo i ko ima pravo na njega?
Nužni deo predstavlja zakonom zaštićeni deo zaostavštine koji ostavilac ne može slobodno da oduzme određenim naslednicima samo time što će u testamentu imovinu ostaviti nekome drugom.
Prema Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednici mogu biti potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, kao i braća, sestre, dedovi, babe i ostali preci, pod uslovima koje zakon propisuje.
Međutim, nije dovoljno samo biti u srodstvu sa pokojnikom. Nužni naslednik može biti samo lice koje je po zakonskom redu nasleđivanja pozvano na nasleđe, a za pojedine kategorije srodnika važe i dodatni uslovi.
To znači da pravo na nužni deo ne pripada automatski svakom rođaku, niti svako ko smatra da je nepravedno izostavljen iz testamenta može da zahteva deo imovine.
Koliki je nužni deo prema zakonu?
Visina nužnog dela zavisi od toga kojoj kategoriji naslednika lice pripada i koliki bi mu deo pripao da se nasleđivanje odvija po zakonu.
Prema članu 40 Zakona o nasleđivanju:
- Potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i bračni drug, imaju pravo na nužni deo koji iznosi polovinu njihovog zakonskog naslednog dela.
- Ostali nužni naslednici imaju pravo na nužni deo koji iznosi trećinu zakonskog naslednog dela, pod uslovima propisanim zakonom.
Važno je razumeti da se ove polovine i trećine ne računaju automatski od ukupne vrednosti sve imovine pokojnika. Najpre je potrebno utvrditi koliki bi deo pripao konkretnom nasledniku prema zakonskom redu nasleđivanja, a zatim izračunati njegov nužni deo.
Zbog toga dve osobe koje su obe nužni naslednici ne moraju imati pravo na isti iznos.
Primer: Ako roditelj testamentom ostavi sve jednom detetu
Zamislimo da iza pokojnika ostanu supružnik i dvoje dece, a da testamentom svu imovinu ostavi samo jednom detetu.
Ako se pretpostavi da je celokupna zaostavština predmet nasleđivanja, da nema drugih okolnosti koje utiču na obračun i da bi supružnik i dvoje dece po zakonu nasledili jednake delove, svakome bi po zakonskom redu pripala trećina zaostavštine.
Nužni deo supružnika i svakog deteta u tom primeru iznosio bi polovinu njihovog zakonskog dela, odnosno jednu šestinu obračunske zaostavštine.
To je pojednostavljen primer radi objašnjenja pravila. U konkretnom ostavinskom postupku obračun može biti drugačiji zbog sastava imovine, dugova, poklona, bračne tekovine i drugih zakonski relevantnih okolnosti.
Primer pokazuje zašto testament kojim se sva imovina ostavlja jednom nasledniku ne mora automatski da znači da ostali nužni naslednici ostaju bez ikakvih prava.
Da li nužni deo znači da naslednik dobija deo stana ili kuće?
Ne nužno.
Prema Zakonu o nasleđivanju, nužnom nasledniku po pravilu pripada novčana protivvrednost nužnog dela. Na njegov zahtev, sud može odlučiti da mu pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine.
Zbog toga zahtev za nužni deo ne znači automatski da će naslednik postati suvlasnik kuće ili stana. Način namirenja zavisi od okolnosti slučaja i relevantnih zakonskih pravila, uključujući i to da li je ostavilac odredio prirodu nužnog dela u testamentu.
Ovo je naročito važno kada je predmet nasleđivanja jedna nekretnina koju je pokojnik testamentom ostavio samo jednom članu porodice.
Da li pokloni za života mogu da utiču na nužni deo?
Mogu.
Prilikom utvrđivanja nužnog dela nije uvek dovoljno pogledati samo imovinu koja je ostala u trenutku smrti. Zakon propisuje i pravila o uračunavanju poklona i izračunavanju vrednosti zaostavštine.
U zakonom propisanim okolnostima, vrednost poklona koje je ostavilac ranije učinio može uticati na obračun nužnog dela. Zbog toga poklanjanje stana, kuće ili druge vredne imovine za života može biti relevantno za prava naslednika nakon smrti ostavioca.
Ipak, pravni efekat poklona zavisi od toga kome je učinjen, kada je učinjen i kakva je konkretna naslednopravna situacija. Nije svaki poklon automatski osnov za njegovo vraćanje.
Koliko vremena naslednik ima da traži nužni deo?
Rokovi su posebno važni jer propuštanje roka može uticati na mogućnost ostvarivanja prava.
Prema Zakonu o nasleđivanju, ako se nužni deo ostvaruje kao novčano potraživanje i povređen je testamentom, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta.
Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca.
Zakon predviđa i rokove za slučajeve kada se traži smanjenje testamentarnih raspolaganja ili vraćanje poklona. Konkretan rok zavisi od vrste zahteva i načina na koji se nužni deo ostvaruje.
Ovi rokovi ne treba da se mešaju sa rokovima za osporavanje testamenta zbog njegove rušljivosti, koji se računaju prema posebnim pravilima.
Može li ostavilac potpuno da isključi nužnog naslednika?
Zakon predviđa određene izuzetke, ali isključenje nužnog naslednika nije moguće samo zato što ostavilac želi da imovinu ostavi nekome drugom.
Pod zakonskim uslovima, ostavilac može isključiti nužnog naslednika ako se taj naslednik teže ogrešio o njega povredom zakonske ili moralne obaveze. Zakon navodi primere takvog ponašanja, a isključenje mora biti izraženo na način propisan za testament.
Uzrok isključenja mora postojati u vreme smrti ostavioca, dok teret dokazivanja njegove osnovanosti snosi onaj ko se na isključenje poziva.
Postoji i poseban institut lišenja nužnog dela u korist potomaka prezaduženog ili rasipnog potomka, ali samo kada su ispunjeni dodatni zakonski uslovi.
Zbog toga tvrdnja da je neko „izbačen iz testamenta” nije dovoljna da bi se zaključilo da je izgubio pravo na nužni deo. Potrebno je proveriti šta testament zaista sadrži i da li su ispunjeni zakonski uslovi za isključenje ili lišenje.
Šta treba uraditi ako sumnjate da je testament nevažeći ili da vam je povređen nužni deo?
Prvi korak je da se utvrdi koji je testament sačinjen i proglašen, koja imovina ulazi u zaostavštinu i ko su zakonski naslednici.
Zatim treba razlikovati da li postoje razlozi za osporavanje punovažnosti testamenta ili je problem u tome što je testamentom povređen nužni deo. To su različita pravna pitanja i mogu zahtevati različite zahteve i dokaze.
Dokumentacija o imovini, ranijim poklonima, okolnostima sačinjavanja testamenta i odnosima među naslednicima može biti važna za procenu slučaja.
Pošto su rokovi i pravne posledice različiti, naslednik koji sumnja da su mu prava povređena trebalo bi da se blagovremeno obrati advokatu koji se bavi naslednim pravom.
Testament je izraz poslednje volje ostavioca, ali njegova sloboda raspolaganja imovinom nije neograničena. Zakonska pravila o nužnom delu štite određene naslednike, dok se testament može osporavati samo kada za to postoje odgovarajući pravni razlozi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)