Gostujući u emisiji „Jutro na Blic“, Mali je rast privrede izdvojio kao jedan od najvažnijih ekonomskih rezultata prethodnih godina, navodeći da je Srbija od 2018. godine među brže rastućim ekonomijama u Evropi.
„Što nam je brži rast, to znači da su veće investicije, da je bogatiji budžet, da imamo više radnih mesta, veće poreze i doprinose, veće investicije, plate i penzije“, rekao je Mali.
On je naveo da očekuje da će stopa privrednog rasta Srbije ove godine biti između 3,5 i 3,7 odsto.
„Bićemo između drugog i trećeg mesta, možda i broj jedan u Evropi. Sledeće godine, sa EXPO-m, sa preko četiri odsto rasta koje očekujemo, bićemo sigurno prvi u Evropi“, rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, prosečna stopa privrednog rasta u Evropi kreće se između 0,9 i jedan odsto, a ocenio je da Srbija ubrzano smanjuje razliku u odnosu na standard Evropske unije.
Kao još jedan važan rezultat izdvojio je stabilnost deviznog kursa u prethodnih 14 godina, ocenjujući da je ona važna za očuvanje životnog standarda građana.
„Investicioni kreditni rejting potvrda stabilnosti domaće ekonomije“
Govoreći o stanju domaće ekonomije, Mali je izdvojio i investicioni kreditni rejting Srbije.
„Danas imate Srbiju koja je jedina u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting, što znači da smo u grupi bezbednih, stabilnih zemalja“, rekao je Mali.
On je istakao da su od 2018. godine povećavane plate, penzije i minimalna zarada, kao i da je, prema njegovim navodima, u međuvremenu otvoreno više od pola miliona novih radnih mesta.
Govoreći o značaju stabilnog kursa, Mali je naveo primer građanina koji ima ratu kredita od 300 evra, odnosno oko 36.000 dinara. Prema njegovoj računici, ukoliko bi dinar oslabio za 50 odsto, ista rata iznosila bi oko 54.000 dinara.
Prosečna plata u Srbiji, prema podatku koji je Mali izneo za jul, iznosila je 121.400 dinara, dok je medijalna zarada bila oko 95.000 dinara.
Naveo je da je prosečna zarada nominalno porasla 11,3 odsto u odnosu na jul prethodne godine, dok je realni rast, kada se uračuna inflacija, iznosio 9,2 odsto.
„Realno veća znači iznad nivoa inflacije. Inflacija je u julu bila 1,9 odsto, u avgustu 2,2 odsto. Dakle, povećanje od 9,2 odsto je realno iznad nivoa inflacije“, rekao je Mali u emisiji "Jutro na Blic".
On je dodao da je država reagovala na rast cena smanjenjem akciza na gorivo, navodeći da je cilj te mere bio da se spreči veći skok cena goriva i očuva životni standard građana.
„Nezaposlenost na istorijski niskom nivou“
Govoreći o stvarima koje su, prema njegovom mišljenju, mogle da budu urađene drugačije ili brže, Mali je izdvojio reformu Poreske uprave.
„Neke stvari smo mogli da uradimo brže, neke stvari smo mogli da uradimo bolje. Recimo, reforma Poreske uprave mogla je sigurno da bude brža, što se mene tiče“, rekao je Mali.
Govoreći o životnom standardu, podsetio je i na ranije mere države, među kojima je izdvojio smanjenje cena lekova na recept, kao i ograničavanje cena 81 kategorije proizvoda pre dve godine.
Mali je naveo i da je nezaposlenost na istorijski niskom nivou, ocenjujući da rast plata i penzija u realnom iznosu, zajedno sa očuvanjem radnih mesta, treba da omogući građanima da lakše podnesu rast cena.
„BDP će premašiti 97 milijardi evra“
Mali je izneo i očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine premašiti 97 milijardi evra.
„Ove godine bruto domaći proizvod u Srbiji preći će nivo od 97 milijardi evra. Godine 2012. bio je samo 35 milijardi“, rekao je Mali.
On je istakao da prilikom procene zaduženosti države nije dovoljno posmatrati samo apsolutni iznos javnog duga, već njegov odnos prema veličini ekonomije.
Prema podacima koje je izneo, javni dug Srbije trenutno iznosi 43,7 odsto BDP-a, dok je 2012. godine taj udeo iznosio 52,5 odsto.
„Javni dug u odnosu na BDP u Srbiji je danas 43,7 odsto. Nama javni dug sporije raste u odnosu na rast BDP-a“, rekao je Mali.
On je naveo da Srbija pozajmljeni novac usmerava u investicije, među kojima su izgradnja puteva i brzih pruga, energetika, zdravstvo i škole.
Mali je istakao da granica javnog duga prema kriterijumu iz Mastrihta iznosi 60 odsto BDP-a, dok je, prema podacima koje je izneo, prosečna zaduženost evrozone između 88 i 89 odsto BDP-a.
Mali o subvencijama domaćim i stranim kompanijama
Govoreći o državnim subvencijama investitorima, Mali je rekao da je broj domaćih kompanija koje dobijaju podršku veći od broja stranih, ali da su strane investicije po obimu veće.
„Meni su strane i domaće kompanije podjednako važne. Ovde se grade fabrike, ovde se zapošljavaju ljudi“, rekao je Mali, dodajući da država neće menjati takvu politiku podrške investicijama.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)