Hrvatska obala ovog leta ostavila je neobičan utisak na nemačkog novinara Volkera Korstena. Plaže između Zadra i Splita delovale su znatno praznije nego prethodnih godina, na putevima je bilo manje gužvi, a čak su se i tokom avgusta istorijska jezgra Zadra i Šibenika mogla obilaziti bez uobičajenih turističkih gužvi.
Prema njegovim zapažanjima, problem nije bilo vreme, već sve više cene smeštaja, hrane i turističkih sadržaja. Kako prenosi Dojče vele (Deutsche Welle), pozivajući se na tekst objavljen u nemačkom listu Die Welt, Korsten smatra da Hrvatska postaje sve skuplja destinacija za letovanje, dok kvalitet usluge ne prati uvek rast troškova, piše Dnevno.
Sladoled tri evra, Aperol Spritz i do 11 evra
U tekstu o letovanju na hrvatskoj obali i ostrvima tokom 2026. godine, nemački novinar navodi da su vremenski uslovi bili gotovo idealni. More je bilo čisto i prijatne temperature, a sunčani dani nisu bili praćeni ekstremnim vrućinama.
Međutim, utisak se menjao kada bi turisti poželeli da sednu u restoran, popiju piće ili uživaju u sadržajima na plaži.
Kao primer navodi Zadar, gde kugla sladoleda u najposećenijim turističkim delovima grada košta najmanje tri evra. U sporednim ulicama još je moguće pronaći sladoled za oko dva evra.
Ni cene pića nisu zanemarljive. Aperol Spritz, prema njegovim navodima, u zavisnosti od lokacije ugostiteljskog objekta košta između devet i 11 evra.
Takve cene, ocenjuje autor, mogu značajno da povećaju troškove letovanja, posebno za porodice i turiste koji tokom odmora često jedu u restoranima i koriste turističke sadržaje.
Porcija lignji 25 evra, palačinke pet evra
Poskupljenja su, prema pisanju nemačkog lista, primetna i u restoranima duž dalmatinske obale.
Porcija lignji sa roštilja u mnogim konobama tokom 2026. godine košta oko 25 evra, dok je godinu ranije cena iznosila približno 20 evra.
Još upečatljiviji primer odnosi se na palačinke koje se prodaju na kiosku uz plažu nedaleko od Šibenika.
Prema tekstu lista Die Welt, pre uvođenja evra 2023. godine palačinke su koštale sedam kuna, odnosno približno jedan evro. Nakon prelaska na zajedničku evropsku valutu cena je porasla na dva evra, da bi tokom 2026. dostigla čak pet evra.
Ovakvi primeri postali su simbol nezadovoljstva dela turista zbog visokih cena na hrvatskom primorju.
Nemački list se poziva i na podatke Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, prema kojima su cene u turističkom sektoru između 2015. i 2024. godine porasle za 70 odsto. U tekstu se navodi i stopa inflacije od 4,4 odsto, uz ocenu autora da je rast cena na obali još izraženiji.
Da li je Hrvatska ovog leta imala manje turista?
Jedan od glavnih utisaka nemačkog novinara jeste da su pojedine plaže i turističke lokacije delovale praznije nego ranijih godina.
Ipak, takva zapažanja treba razlikovati od zvaničnih podataka o turističkom prometu. Prema informacijama navedenim u tekstu, hrvatsko Ministarstvo turizma saopštilo je da je broj zvanično registrovanih noćenja u julu bio nešto veći nego godinu ranije.
To znači da utisci sa pojedinih lokacija sami po sebi ne dokazuju da je Hrvatska u celini imala manje turista. Na posećenost mogu da utiču raspored gostiju tokom sezone, izbor destinacije i različita popunjenost pojedinih objekata.
Korsten, međutim, dovodi u pitanje koliko zvanični pokazatelji odražavaju stanje koje posetioci mogu da primete na terenu. Praznije plaže i manje gužve posmatra kao mogući znak da se menja ponašanje turista, posebno kada je reč o spremnosti da plate sve skuplji odmor.
Hrvatska želi kvalitetniji turizam, ali cene nastavljaju da rastu
Hrvatske vlasti već duže vreme zagovaraju razvoj održivijeg i kvalitetnijeg turizma, uz nastojanje da se smanje negativne posledice masovne turističke sezone.
Kao jedan od primera često se navodi Majorka, koja se takođe suočava sa izazovima povezanim sa velikim brojem posetilaca i pritiskom turizma na lokalno stanovništvo.
Korsten, međutim, smatra da Hrvatska sve više ulazi u skuplji turistički model, dok infrastruktura, hoteli, privatni smeštaj, gastronomija i kvalitet usluge ne prate uvek cene koje gosti plaćaju.
U svom osvrtu iznosi i kritičku ocenu o nasleđu socijalističke Jugoslavije, tvrdeći da se gotovo pola veka tog perioda ne može brzo izbrisati. To je autorovo mišljenje, a ne nezavisno potvrđeno objašnjenje zbog čega su cene i kvalitet turističke ponude u neskladu.
Da li je evro promenio način na koji iznajmljivači razmišljaju?
Tekst se završava izjavom stanovnice okoline Šibenika koja turistima izdaje apartmane. Ona smatra da je uvođenje evra kod dela iznajmljivača promenilo način razmišljanja o zaradi tokom letnje sezone.
Prema njenim rečima, neki su zaključili da prihod koji su ranije ostvarivali tokom četiri meseca letnje sezone sada mogu da zarade za samo dva meseca.
Potom su, tvrdi ona, počeli da se pitaju da li isti iznos mogu da zarade i za još kraće vreme.
„Mnogi su ovde nakon uvođenja evra videli da novac koji su pre zarađivali za četiri meseca sezone sada mogu da zarade za dva. A onda su se zapitali: zašto ne i za jedan?“, navodi se u njenoj izjavi koju prenosi Die Welt.
Ova ocena ukazuje na nezadovoljstvo dela lokalnog stanovništva rastom cena, ali i na širu dilemu hrvatskog turizma: koliko dugo destinacija može da podiže cene, a da pritom zadrži dobar odnos između troškova, kvaliteta usluge i zadovoljstva gostiju.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)