Za samo nekoliko godina, Bugarska je postala jedna od vodećih evropskih zemalja u skladištenju električne energije u velikim baterijama. Investicije donose visoke prinose, ali i otvaraju pitanja zavisnosti od Kine.
Solarni paneli su i dalje retkost na krovovima i balkonima u ovoj zemlji. Umesto toga, solarna energija se uglavnom proizvodi u velikim elektranama na poljima, livadama i bivšim industrijskim zonama, piše Dojče vele (DW) .
Od početka 2020-ih godina sve je više takvih objekata, a od 2024. godine se ubrzano grade i velika skladišta baterija kako bi se višak električne energije proizveden tokom sunčanih sati kasnije mogao koristiti. Prema podacima udruženja Solar Power Europe, Bugarska je već 2025. godine bila među pet vodećih evropskih zemalja po kapacitetu za skladištenje energije u baterijama, iza Nemačke, Velike Britanije, Italije i Ukrajine.
Brži rast nego što se očekivalo
Prema istraživanju bugarskog poslovnog lista „Kapital“, zemlja trenutno ima približno 14,7 gigavat-sati (GWh) kapaciteta baterija, što već premašuje procene koje je kompanija „Solar Power Europe“ predvidela za ovo leto.
Nikola Gazdov, predsednik Bugarskog udruženja proizvođača i trgovaca energijom APSTE, očekuje da će kapacitet porasti na čak 20 GWh do kraja godine. Poređenja radi, Nemačka ima nešto više od 32 GWh kapaciteta baterija.
Međutim, najveći deo ovog kapaciteta je u privatnim domaćinstvima, dok velika industrijska skladišta trenutno raspolažu sa 7,35 GWh.
Privatni kapital je pokrenuo investicioni talas
Razvoj sektora podstaknut je Evropskim fondom za oporavak nakon pandemije koronavirusa Next Generation EU. Bugarsko Ministarstvo energetike pokrenulo je program Restore, kroz koji je podržano 113 projekata sa ukupno 700 miliona evra (više od 1,3 milijarde KM). Prema procenama poslovnog časopisa Kapital, ova sredstva su mobilisala više od dve milijarde evra (3,91 milijardu KM) privatnih investicija.
Nikola Gazdov tvrdi da je ukupna vrednost investicija, zajedno sa infrastrukturom, dostigla čak sedam milijardi evra (13,69 milijardi KM). Za razliku od mnogih drugih zemalja, investitori u Bugarskoj često sami finansiraju priključke na mrežu, trafostanice i dalekovode.
Posao koji donosi visoke prihode
Poslovni model je relativno jednostavan. Električna energija se kupuje tokom dana, kada je jeftina zahvaljujući solarnoj proizvodnji, a prodaje se uveče kada je potražnja veća. Prema pisanju lista Kapital, prosečna cena punjenja baterija je 39 evra (76 KM) po megavat-satu (MWh), dok se energija kasnije može prodati za 161 evro (314 KM).
Martin Vladimirov iz Centra za proučavanje demokratije (CSD) izjavio je da baterijsko skladištenje od 150 megavata (MW) može doneti do 70.000 evra (136.000 KM) prihoda dnevno.
„Investicija se isplati za tri godine, a vek trajanja postrojenja je 20 godina“, rekao je Vladimirov.
Međutim, upozorio je da je reč o koncentraciji kapitala, od koje najviše koristi ima uski krug investitora. S druge strane, sistemi za skladištenje doprinose energetskoj tranziciji i stabilnijem snabdevanju potrošača.
Korist za ekonomiju
Iako mnogi građani na društvenim mrežama tvrde da ne osećaju konkretne koristi, domaćinstva u Bugarskoj i dalje plaćaju administrativno regulisanu cenu struje.
Industrija je u drugačijem položaju. Prema podacima APSTE, kompanije u Bugarskoj trenutno plaćaju struju 10 do 15 odsto jeftinije nego u nekim susednim zemljama.
Tokom perioda suše, kada su Rumunija i Mađarska morale privremeno da smanje proizvodnju električne energije u nekim elektranama, Bugarska je mogla da izvozi višak električne energije i doprinese stabilnosti regionalne mreže.
Skladišta baterija u Bugarskoj takođe prihvataju višak solarne energije iz Rumunije i Grčke, koju kasnije vraćaju na tržište kada je cena viša.
Zašto je Bugarska brža od drugih?
Visoke zarade nisu jedini razlog investicionog buma. Gazdov je istakao da u mnogim evropskim zemljama procedure za izdavanje dozvola traju godinama.
U Bugarskoj su procesi mnogo brži. Obično ne prođe više od 18 meseci od prvih planova do početka rada velikog baterijskog sistema. Ovo omogućava investitorima da mnogo brže vrate svoj uloženi novac.
Zavisnost od kineske tehnologije
Gotovo sve baterijske ćelije koje se danas instaliraju u bugarskim skladištima dolaze iz Azije, pre svega iz Kine. Najveći postojeći sistem u Novoj Zagori kapaciteta 650 MWh zajednički su razvili austrijski Eneri i nemačko-bugarska kompanija Sunotek. Baterije je isporučila kineska kompanija Sungrov.
„Kineske baterije i dalje nude najbolji odnos cene i kvaliteta“, rekao je Gazdov.
Međutim, Martin Vladimirov je upozorio da tehnološka zavisnost od Kine istovremeno raste sa evropskim novcem.
Bugarska gradi sopstvenu industriju
Od kraja 2025. godine, kompanija International Power Supply (IPS) je započela proizvodnju velikih baterijskih sistema i invertora u blizini Sofije.
Fabrika je izgrađena bez državnih subvencija i Evropska unija ju je svrstala među strateški važne projekte. Planirano je da se do 2027. godine proizvode sistemi ukupnog kapaciteta 15 GWh godišnje.
Međutim, čak ni ta proizvodnja ne može bez baterijskih ćelija iz Azije.
Kada će tržište dostići svoje granice?
Program obnove je završen krajem jula, ali investicioni zamah se za sada ne usporava.
Vladimirov očekuje da će tržište vremenom postati zasićeno. Što je više baterija povezano na mrežu, to je manji profit po pojedinačnoj elektrani. Pored toga, smanjenje uloge termoelektrana na ugalj moglo bi dodatno smanjiti cene električne energije.
To ne znači da će skladištenje energije u baterijama izgubiti svoj značaj. U budućnosti, operateri bi mogli da ostvare dodatni prihod pružanjem usluga stabilizacije elektroenergetske mreže.
I dok Bugarska nastavlja da ulaže značajna sredstva u solarnu energiju, razvoj vetroelektrana je godinama u stagnaciji. Zbog toga zemlja i dalje ima prostora za dodatna ulaganja u skladištenje električne energije.
„Zasićenje neće doći dok i susedne zemlje ne počnu da grade baterijske kapacitete za skladištenje u velikim razmerama. Jugoistočna Evropa je trenutno svojevrsna laboratorija za ovaj razvoj“, smatra Gazdov, piše DW.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)