OTPORNE NA KLIMATSKE PROMENE Srbija će se baviti uzgojem novih sorti, profit za sada nije loš

Stanje useva, zasada i rasada u Srbiji nije ni tako dobro, ni tako loše, a procena je da ovogodišnji prinos pšeničnog zrna neće biti više od dva i po miliona tona, kažu na RTS-u.

Procena je da će ovogodišnji prinos zrna biti približno desetogodišnjem proseku jer nećemo požnjeti manje od dva, ni više od dva i po miliona tona pšeničnog zrna snošljivog kvaliteta.

– Ono što moramo da uradimo je da napravimo sorte koje će biti spremne da odgovore klimatskim izazovima. Ne da se borimo da menjamo klimu, ali možemo da promenimo izbor sortimenta i tehnologije proizvodnje – ističe profesor Borislav Kobiljski iz „Biogranuma“.

Na primer, setvom dvosezonske „2S“ sorte smanjiće se negativni uticaj klimatskim promena i sejati hlebne sorte pšenice naših selekcionera, nastale u semiaridnoj klimi i na zemljištima Srbije.

Treba ići u susret klimatskim promenama i zahtevima pšenice, jer ovakvo stanje klasa na nekim njivama nije zbog klimatskih promena, nego negativnog ponašanja sejača.

– Sorte koje u sebi imaju novi tip genetike, potpuno novih gena koji donose otpornost na sušu, tolerantnost na više temperature, koje doprinose boljem nalivanju zrna u stresnim uslovima, sredini su pokazale svoju punu vrednost – ukazuje Kobiljski.

Promeniti odnos prema zrnu: klima i zemljište upućuju nas da sejemo sorte pšenice posebnog kvaliteta, umesto visokog prinosa, visok kvalitet jer ne košta, a ima sigurnu prođu na tržištu.