NEKO BI PLATIO DA NESTANE SA SVIH MREŽA Istraživanja su pokazala da bi mnogi voleli da nema interneta

BizPortal | 14:10 | 16.04.22 Biz info

Evo rezultata istraživanja.

Internet je sada toliko usađen u društvo da je nama koji smo tada bili tu, teško da se seti kakav je bio život pre nego što je prekrio svet. Ali dok veb nudi mnoge prednosti, mnogi ljudi žele da uklone svoj digitalni otisak. Prema novoj anketi, 55 odsto Amerikanaca bi se izbrisalo sa interneta da je moguće.

NordVPN, jedna od virtuelnih privatnih mreža, sprovela je anketu korisnika interneta u Americi, koja pokriva oko 90 odsto stanovništva. Zanimljivo je videti da je više od polovine od 1.002 potrošača reklo da bi se izbrisalo sa veba, a najpopularniji razlog je navelo 47 odsto učesnika da ne veruju mreži.

Sledeći najčešći razlog zašto ljudi žele da se uklone sa veba je strah da će ih neko hakovati, koji deli 42 odsto ispitanika.

Razumljivo je zašto se neki brinu da bi njihovo prisustvo na mreži moglo biti iskorišćeno, ali iznenađujuće velikih 18% ispitanika reklo je da bi volelo da uopšte ne postoji internet, a 8 odsto je reklo da ga nikada ne koristi.

Gledajući koje konkretne podatke na mreži ljudi žele da se izbrišu, više od polovine je reklo finansijske informacije, 26 odsto je reklo neugodne trenutke, 26 odsto je reklo stare profile za sastanke/društvene mreže, 24 odsto je navelo neugodne fotografije/video zapise, a 23 odsto je reklo prethodno zaposlenje.

Anketa je takođe postavila pitanje koje lične podatke bi ljudi želeli da znaju o nekome koga poznaju. Krivična evidencija je bila najpopularniji odgovor, a slede nalozi na društvenim mrežama i, ironično, finansijske informacije.

Takođe se čini da su ljudi spremni da plate mnogo novca da bi bili potpuno anonimni na mreži. Većina od 31 odsto je reklo da bi platilo do 100 dolara, 12 odsto bi platilo između 101 i 500 dolara, 8 odsto bi platilo između 500 i 1.000 dolara, a 3 odsto bi platilo više od 1.000 dolara.

Rezultati nisu znak da su se ljudi plašili interneta, ali da su svesni dobrih praksi koje su potrebne da bi ostali bezbedni, deljenje manje ličnih podataka na mreži (posebno preko društvenih medija) i korišćenje jakih, jedinstvenih lozinke, po mogućnosti preko bezbednog menadžera lozinki.