NE POSTOJI UVEK IDEALNO REŠENJE Očigledno je da za probleme postoji niz metoda za njihovo prevazilaženje

Pojam problem neraskidivo je vezan za pojam rešenje.  Izreka „nema problema – ima samo rešenja“ pripisuje se Džonu Lenonu. U Staljinovoj „nema čoveka – nema problema“, rešenje se samo nazire. Ovom možemo dodati misao kineskog filozofa Lao Cea: „Uvek traži način da svoj problem pretvoriš u priliku za uspeh“.

Dakle, za svaki problem postoji odgovarajuće rešenje. Samo ga treba pronaći.

Analizom do rešenja

Postoji li nekakav algoritam, neki univerzalni način koji nam može pomoći da rešavamo probleme? Stručnjaci kažu da postoji. Osmislili su nekoliko koraka.

Prvo treba da uočimo i definišemo problem. Nekad je problem u tome da problem uopšte ne vidimo ili ga ne razumemo. Dobro bi bilo da ga odredimo što preciznije, numerički i činjenično. Nije dovoljno reći „problem naše opštine je bespravna gradnja“. Potrebno je sagledati koliko ima bespravnih objekata, gde se nalaze. Zatim, koliko dugo takav problem postoji i td.

Kada dobro definišemo problem, možemo ga svrstati u jednu od tri grupe. Prva su problemi na koje možemo da utičemo i koje možemo da rešimo. U drugoj grupi su problemi na koje možemo samo delimično da utičemo a u trećoj su problemi koji su potpuno van naše kontrole. Na ove poslednje ne treba da gubimo vreme.

Ako problem spada u prve dve grupe, sledeći korak je da odredimo cilj svoga delovanja. Šta želimo da postignemo?  Na primer, da umanjimoili potpuno iskorenimo stopu bespravne gradnje u opštini. Treći korak bi bio utvrđivanje uzroka problema. Složeni problem treba razložiti, prikupiti činjenice i objektivno ih sagledati. Najčešće, rešenje ne dolazi odmah, ali opcije će se pojaviti.

Nema idealnog rešenja. Samo nastajanje i trajanje problema govori nam da je neka šteta već nastala i da cena za to mora da se plati. U otkrivanju mogućih rešenja i puteva kojima može da se krene potrebna nam je sva pomoć koju možemo da dobijemo. Dobro je okupiti saradnike  i čuti njihove ideje.

Zatim sledi donošenje odluke koje od rešenja je najbolje sprovesti, i ko će to uraditi, kada, gde, sa kojim resursima. Treba utvrditi i jasne rokove.

Poslednji korak je praćenje kako se doneta odluka sprovodi i da li se i u kojoj meri problem rešava. Ako je problem rešen, iskustva iz njegovog rešavanja ne treba zaboraviti. Mogu biti dragocena u rešavanju novih, sličnih problema. Ako je problem i dalje tu, celu proceduru moramo sprovesti iznova.