MARATONSKA TRKA, ALI JE SPRINT OBAVEZAN Španska revolucinarna transformacija prehrambene industrije

BizPortal/agrosmart.net | 13:52 | 19.05.22 Biz info

Država Španija jedna je od liderskih u ovoj sferi, i daju ozbiljno dobar primer.

Pixabay.org

Ukupna vrednost svetskog tržišta hrane je, po nekim procenama, prošle godine premašila 8 biliona dolara. Ova rastuća potražnja proizvođačima donosi benefite, ali i sve veću potrebu za konkurentnošću njihovih proizvoda. Tržište hrane pred proizvođače danas stavlja dualne izazove: moderni potrošač sa jedne strane želi ukusan, što prirodniji proizvod, a sa druge, usled rastuće zabrinutosti za budućnost planete, inovativan proizvod koji će smanjiti pritisak na životnu sredinu. Trud proizvođača da kupcima ponude kombinaciju ova dva, naizgled, teško pomirljiva zahteva dovelo je do sve većeg ulaganja u istraživanja i inovacije u oblasti proizvodnje, pakovanja, ali i modela prodaje.

Španija je, kao jedan od vodećih svetskih proizvođača hrane, prepoznala važnost ulaganja u razvoj prehrambene industrije. Danas se pozicionira kao 4. najveći proizvođač poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi i 10. u svetu. Ovu poziciju i renome je ostvarila zahvaljujući kvalitetu proizvoda i njihovoj raznolikosti.

Prehrambeni sektor je jedan od strateških sektora španske privrede: predstavlja 10% BDP-a i direktno i indirektno zapošljava 2,8 miliona ljudi. Po poslednjim podacima Instituta za statistiku Španije, ovaj sektor ostvaruje dobit od 130,8 milijardi evra, obuhvata 30.573 kompanije tj. 15,6% proizvodnog tkiva Španije. U periodu januar – septembar 2021. je ovaj sektor izvezao 58,2 milijarde evra.

RAZVOJ PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE

Prekretnica za špansku prehrambenu tehnologiju bila je 2021. godina. Samo tokom prošle godine u razvoj tehnologije hrane uloženo je, kroz podršku startapovima 695 miliona evra, čime se Španija smestila u sam svetski vrh po ulaganjima u ovaj sektor. Pored same visine investicija, jos važnija karika španskog uspeha, sasvim sigurno jeste upravo saradnja svih relevantnih aktera u ovoj grani. Naime, u Španiji trenutno u oblasti prerade hrane posluje preko 30.000 preduzeća, 407 startapova, preko 50 specijalizovanih fakulteta i preko 20 modernih tehnoloških centara koji rade na razvoju najnaprednijih tehnologija za prehrambenu industriju. Ključnu ulogu u objedinjavanju svih ovih učesnika i podsticanju njihove saradnje imalo je Ministarstvo poljoprivrede i ribarstva koje upravlja programom usmerenim na ekološku i digitalnu transformaciju sektora, čija vrednost iznosi 1,05 milijardi evra, i koja ima za cilj stvaranje održivijeg poljoprivredno-prehrambenog sektora, prvenstveno ohrabrivanjem razvoja modernih prehrambenih tehnologija.

Tehnološki centri su motor pokretač ovog tehnološkog razvoja, donoseći mu efikasnost i okupljajući oko sebe istraživačke institucije i kompanije kako bi došli do što boljih rezultata koji bi trebalo da dovedu do što održivijeg prehrambenog sektora.

Jedan od takvih centara u Španiji je CNTA– Nacionalni centar za tehnologiju i bezbednost hrane koji je iznedrio nekoliko veoma važnih projekata i inicijativa poput Ebro Foodtech Valley – projekta koji je okupio 12 kompanija iz cele zemlje (od kojih 5 pripadaju kategoriji malih i srednjih preduzeca), koje će uz podršku regiona Navara, La Rioha i Aragon, pokušati da putem konkursa dođu do fondova EU (European Next Generation funds) zahvaljujući kojima bi trebalo da učine prehrambeni sektor održivijim i otpornijim na eksterne šokove, povećanjem konkurentnosti, modernizacijom i digitalizacijom uz veće učešće istraživanja i razvoja.

Ova transformacija sektora bi trebalo da dozvoli da se do 2050. godine omogući snabdevanje zdravim, bezbednim, inovativnim proizvodima, pristupačnim rastućoj svetskoj populaciji, a sve u skladu sa programom EU “od njive do trpeze”. Projekat se bazira na 5 stubova koji pokrivaju celokupni lanac vrednosti:

održiva primarna proizvodnja;
garancija proizvodnje zdravih, bezbednih, održivih i pristupačnih proizvoda;
modernizacija i digitalizacija lanca vrednosti;
efikasna upotreba resursa i cirkularna ekonomija ;
smanjenje, ponovna upotreba ostataka/otpada.

Svaka od firmi koja učestvuje u projektu imaće zadatak da sprovede transformaciju svog poslovanja u cilju isprobavanja novih modela proizvodnje i trgovine koji bi se kasnije mogli primeniti kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Projekat takođe razmatra mogućnost stvaranja Centra koji bi za cilj imao prenos i diseminaciju celokupnih stečenih znanja, rešenja i inovacija razvijenih tokom projekta na sve aktere, a posebno MSP.

Kao još jedan izrazito pozitivan primer kojim Španija pokušava da podstakne inovacije u ovom sektoru je i Spain FoodTech Startup (https://www.spainfoodtech.es/) program, podržan od Španske agencije za izvoz i investicije (ICEX) i CNTA-e, koji je privukao više od 200 start up-ova koji su se prijavili za prvi programski poziv. Program je otvoren i za strane preduzetnike koji žele da osnuju svoje sedište u Španiji.

ALTERNATIVNI PROTEIN

Španija je 9. zemlja u svetu po razvoju nauke u oblasti biotehnologije (23% proizvoda iz Španije se ubraja u 10% najboljih u svetu) i prirodnih nauka (life sciences). Zanimljiva je činjenica da su tehnološki projekti u ovoj oblasti vremenom postali ravnomernije raspoređeni između različitih segmenata lanca vrednosti, posebno zahvaljujući rastu broja projekata u oblasti poljoprivredne proizvodnje: sa 17% 2020. na 24% 2021. Konkretno, od izuzetnog značaja bili su projekti usmereni ka automatizaciji poljoprivredne proizvodnje i inovacijama u sistemu uzgoja.

Oblasti koji su zabeležili najveći broj projekata protekle godine bili su:

Razvoj alternativnih proteina,
Razvoj zdravijih i održivijih sastojaka za prehrambene proizvode,
Povećanje efikasnosti i održivosti poljoprivredno-prehrambenog sektora,
Transparentnost i sledljivost lanca vrednosti,
Nova rešenja u oblasti gastronomije i tehnologije hrane,
Modernizacija usluge u ugostiteljskom/prehrambenom sektoru.

Posebno je važno istaći industriju alternativnih proteina koja je u Španiji eksponencijalno porasla u poslednjih nekoliko godina. Njen rast pokazao je kako potencijal ovog novog tržišta, tako i izazove sa kojima se ova industrija mora suočiti u narednim godinama. Novi podaci koje je objavio Good Food Institute ukazuju da Evropska unija predstavlja 44% globalnog tržišta za biljno i kultivisano meso, što ga čini jednim od najvećih potencijalnih tržišta, dok Španija unutar njega, sa prodajom od 448 miliona evra u 2021, zauzima 2. mesto.

Španske kompanije koje se bave razvojem alternativnog proteina zabeležile su 50 puta veći rast investicija nego u 2021. godini, prikupivši 26 miliona evra, u odnosu na samo 0,49 miliona evra u 2020. Pored rešenja zasnovanih na proteinima, tehnologije kao što su fermentacija, bioštampanje i kultivacija ćelija sve više privlače pažnju investitora. Ulaganje u biljne proteine u 2021. čini samo 39% ukupnog iznosa, sa uzgojenim mesom i fermentacijom blizu 28, odnosno 34 %. Uprkos tome što čine samo 3% od 28 milijardi evra tradicionalne mesne industrije Španije (četvrti najveći proizvodni sektor u zemlji), alternative za meso su kategorija koja se najbrže razvija.

Upotreba fermentacije i tehnologija zasnovanih na ćelijama je u porastu i širi se u Španiji, kao i širom sveta. Primer španske kompanije u sektoru ćelija je BioTech Foods koja vodi projekat uzgoja mesa vrednog 5,2 miliona evra koji finansira španska vlada, istražujući meso proizvedeno iz ćelijske poljoprivrede.

Pored već pomenutih tehnologija, novi napredak u Španiji bio je razvoj bioštampanja na tehnološkom nivou. Iako su u različitim fazama razvoja, dva najrelevantnija startupa u korišćenju ove tehnologije su: Cocuus i Novameat. Cocuus je razvio tehnološku platformu čiji je cilj stvaranje rešenja za proizvodnju hrane primenom bioštampanja, sa širokom primenom u alternativnim proteinima. S druge strane, Novameat, startup nastao istraživanjem na Politehničkom univerzitetu Katalonije, prenosi biomedicinsko znanje u proizvodnju fileta bioštampanjem.

Nedavno je kompanija Heura, specijalizovana za proizvodnju proizvoda na biljnoj bazi, zatvorila svoju drugu crowdfunding kampanju „Equity for Good Rebels“, udvostručivši broj investitora u poređenju sa svojom prvom kampanjom i prikupivši ukupno 5,42 miliona evra. Primena ovih tehnologija igra važnu ulogu u budućnosti proizvodnje mesa, jer treba da iz korena izmeni lanac proizvodnje mesa kakav trenutno poznajemo.

Tehnološki napredak u oblasti ćelijskih kultura i tehnika fermentacije dovodi do značajnih promena u poljoprivredno-prehrambenom sistemu. Za razliku od konvencionalnih metoda proizvodnje, ove tehnologije omogućavaju da se hrana proizvodi u laboratoriji iz svakog njenog sastojka (proteina, masti, ugljenih hidrata, itd.) čime se postiže mimikrija na nutritivnom i senzornom nivou. Nada je da koristeći ovu vrstu tehnologije, proizvodnja hrane više neće biti diktirana klimatskim ili geografskim uslovima ili oskudnim resursima.

Na taj način bi se, osim odgovora na rastuću potražnju za ishranom, smanjio i negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako će se kretati tržište oslonjeno na vrtoglavo brz tehnološki napredak ostaje da se vidi, ali ono što je sigurno je da će proizvođači koji žele da opstanu na njemu na duže staze morati da se uključe u ovu maratonsku trku, konstantno trčeći sprint i gradeći partnerstva sa srodnim pa čak i konkurentnim partnerima. Španija je zauzela dobru startnu poziciju i možda može poslužiti kao primer i biti partner Srbiji u ovoj globalnoj trci.