Kako se gleda na kineske milijarde kod nas, a kako na to gledaju u svetu

Anđela Žunjić | 11:07 | 10.05.24 Biz info

18 milijardi evra investicija u Srbiji.

I dok se u srpskoj javnosti još sumiraju utisci nakon posete kineskog predsednika Si Đipinga, zapadni mediji su to već uradili i dvodnevnu posetu sveli na prebrojavanje kineskih milijardi pomoću kojih ova država navodno pokušava da kolonizuje našu zemlju i proširi svoj uticaj i meku moć. Slične ocene su iznete i za Mađarsku dok je takvih negativnih komentara pošteđena Francuska, koja je takođe bila deo evropske turneje SI Đipinga.

Dvostruki aršini za istu posetu iako od tih kineskih milijardi nije imuna ni Francuska ali ni druge države Evropske unije. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima je Kina, u poslednje dve decenije, uložila oko 250 milijardi evra investicija u privredu ove zajednice i to dobrim delom i nezavisno od programa “Pojas i put”, piše Blic.

Najveći dobitnik je bivša članica EU , Velika Britanija sa 82 milijarde evra, dok je na drugom mestu Nemačka sa 32 a slede Francuska i Italija sa manjim iznosom direktnih kineskih investicija. I pored toga, zapadni mediji zbog tih para, Kinu ne proglašavaju za kolonizatora Velike Britanije ili Nemačke ali je zato tu etiketu lako prilepiti Srbiji pa i Mađarskoj. Razlog za to treba tražiti zbog rastućeg političkog pritiska zvaničnika EU koji Kinu zvanično vide kao ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala. Taj pritisak je poslednjih godina toliko veliki da je Italije, koja je bila u programu “Pojas i put”, nedavno objavila povlačenje iz ovog projekta.

Za razliku od nje tom pritisku nisu podlegle druge članice EU , poput Rumunije, Mađarske,Bugarske, Grčke i Portugalija, ali i one van nje poput Srbije, Rusije, Belorusije,koje su takođe u ovom društvu.

To društvo je šaroliko i vidljivo je da su negativne javne konotacije upućene uglavnom državama koje nisu u porodici EU ili pak onima koje ako i jesu, spremne su da pruže otpor ovakvom ekonomskom i političkom pritisku, poput Mađarske. Pri tom ne treba da se zaboravi da na kineske investicije blagonaklono ne gleda ni Amerika, koje su posebno intenzivirane za vreme mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa, kada u zapadnim političkim i bezbednosnim krugovima, se i intenzivira strategija obuzdavanja kineskog uticaja kroz ometanje njihovih investicija i tehnološkog razvoja, ograničavanje uvoza iz Kine i smanjena zavisnosti zapadnih kompanija od ovog tržišta.

Tog ometanja velikih vidljivo je nije pošteđena ni mala Srbija, zbog čega je i ranije, a posebno ovih dana na naslovnim stranama svetskih medija koji negativno ocenjuju potpisane sporazume i nastavak ekonomske saradnje Beograda i Pekinga. Ni neki zvaničnici nisu bili blagonakloni pa je tako odlazeći zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, Gabrijel Eskobar izjavio je da poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu povećava tenzije između Srbije i zapadne zajednice.

– Zato evropski partneri treba da budu oprezni u vezi sa kineskom agendom u Evropi-rekao je Eskobar na onlajn konferenciji za medije.

S druge strane srpski stručnjaci se uglavnom ne slažu sa ovakvim stavom. Jedan od njih je i Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

– Kina bliskom saradnjom sa jednom evropskom zemljom kao što je Srbija, želi da pošalje poruku drugim evropskim zemljama da je dobro sarađivati sa njom, možda i bolje nego sa SAD i EU i da ta saradnja može da doprinese napretku te zemlje u odnosu na druge zemlje na starom kontinentu – rekao je Zečević za RTS.

Sve u svemu, što se tiče Srbije, do sada je vrednost kineskih investicija bila oko 18 milijardi evra,a potpisani sporazumi u Beogradu nagoveštavaju da će one u narednom periodu biti i značajno veće. One su postale vidljive za vreme Aleksandra Vučića, zbog čega je i on na meti kritika zapadne štampe. Pri tom se zaboravlja da je temelj te saradnje postavljen Sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture ,koji je potpisan 20. avgusta 2009. u Pekingu. Zaboravlja se i to da je krajem 2014. godine otvoren i „Pupinov most“, koji nije samo spojio Zemun i Borču, već su se tada na istom događaju našli i Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, koji je u to vreme već bio bivši gradonačelnik ali je u vreme njegovog mandata, u julu 2010. godine, potpisan ugovor za ovaj most. Zato sada malo čudno zvuči da pored kritika sa zapada one stižu i iz redova članova njegove sadašnje partije, zbog saradnje sa Kinom.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.