CVERGLAN, POŠAST KOJA UNIŠTAVA RIBLJI FOND SRBIJE Ipak, postoji rešenje – pretvoriti ga u ukusnu, jeftinu i zdravu hranu

BizPortal/S. Stamenković | 11:45 | 04.07.22 Biz info

Teško je ideju pretočiti u delo.

Foto: Shutterstock

Već decenijama unazad, jedna vrsta ribe, nezvani gost u srpskim vodama, uništava riblji fond. U pitanju je cverglan, poznat i kao američki somić. To je sitna, agresivna riba, sa bodljama na leđima (pecaroši to dobro znaju), koja nema prirodnih neprijatelja u našim vodama. I jede sve što stigne, uključujući i ikru, što je čini najvećom štetočinom u domaćim rekama i jezerima.

Ima li rešenja za pošast zvanu cverglan? Da, i čak bi moglo da se isplati, ali je potrebno mnogo rada i angažovanja, posebno države.

Milica Jaćimović, naučna saradnica u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, godinama se bavi problemom cverglana, što je bila i tema njene doktorske disertacije.

– Crni američki patuljasti som predstavlja veoma štetnu korovsku vrstu ribe. Na prostore bivše Jugoslavije, cverglan je došao na dva načina: donošenjem u ribnjake Hrvatske pre Prvog svetskog rata i slobodnim prodiranjem iz susednih zemalja duž tokova Drave, Dunava, Tise, Begeja i Tamiša. Crni američki patuljasti som danas naseljava 53,2 odsto celokupne površine Srbije – objašnjava Jaćimović.

Jeftina hrana nadohvat ruke

Posle istraživanja na na Savskom jezeru, Ponjavici i Markovačkom jezeru, Jaćimović je utvrdila da je cverglan apsolutno dominantan u svim ekosistemima, predator koji se hrani ribljom mlađi i ikrom domaćih vrsta riba.

Do sada je bilo retkih pokušaja izlovljavanja, a naša sagovornica kaže da je u tim slučajevima izlovljeni cverglan bacan u iskopanu rupu, a zatim se preliva krečom i uništava. Shvatila je, kako kaže, da je to velika šteta. Jer, cverglan, kada ne hara po srpskim vodama, predstavlja ukusnu i zdravu hranu.

– Moja početna ideja je bila da se izlovljene jedinke cverglana transportuju javnim kuhinjama širom Srbije – govori Jaćimović.

Međutim, ta ideja nije sasvim izvodljiva, jer bi podrazumevala finansiranje izlova, trasport, kao i kontrolu mesa cverglana, što je veoma komplikovan proces. Sa druge strane, Jaćimović kaže da je komercijalna ideja, za razliku od pomenute, ipak moguća. Dakle, uz pravilan uzgoj, bez ulaganja u mrešćenje i negu mlađi, dobila bi se vrlo kvalitetna riba, koja bi mogla da se plasira na tržište po prihvatljivoj ceni. Dakle, dve muve jednim udarcem – vode bi se kontinuirano oslobađale štetočine, a dobijala bi se kvalitetna riba za ljudsku ishranu.

Gazdovanje na niskom nivou

Jaćimović ima još jedan predlog – trebalo bi, kaže, angažovati ribarska udruženja, javna preduzeća i privatne firme koje se bave gazdovanjem ribarskim područjima u Srbiji, kako bi izlov cverglana bio što masovniji i sveobuhvatniji.

– Takođe, trebalo bi predočiti ideju vlasnicima ribnjaka i uz pomoć kolega iz Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju “Mali Dunav” Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu početi sa uzgojem ove vrste. Takođe, većina programa upravljanja ribarskim područjima nemaju jasno definisane ciljeve i ne postoji vrednovanje efekata mera koje se predlažu u programima – kaže Jaćimović.

Rezultati eksperimentalnog uzgoja su pokazali da su jedinke cverglana dostigle konzumnu, komercijalnu veličinu (250-300g). Država se, do sada, nije bavila problemom cverglana. Prema rečima naše sagovornice, taj problem ne može biti trajno rešen, u smislu da se odstrani iz srpskih voda. Međutim, moguće ga je smanjiti uz kontinuiran izlov i angažovanje nadležnih.

– Međutim, trenutno gazdovanje ribljim fondom i vodama u Srbiji je na izuzetno niskom nivou. U takvoj atmosferi, ovakav projekat ne može da zaživi u realnosti – zaključuje Jaćimović.