MEDA IMA, ALI JE PAPRENO SKUP Pčele su bile veoma vredne ove godine, a i pčelari će zaraditi – mada, ne kako su se nadali

BizPortal/V. Popović | 15:21 | 20.09.22 Biz info

Prepoznati lažni med je nemoguća misija.

Shutterstock

Negde početkom leta u razgovoru s pčelarima mogao se čuti zavidan optimizam kada je o proizvodnji domaćeg meda reč. Štaviše, predviđali su da će ova sezona po prinosima medenog pčelinjeg proizvoda biti rekordna s obzirom na povoljne uslove za cvetanje bagrema tokom proteklog poznog proleća i početka leta. Pčelari su ukazivali na izazove zbog neizvesne otkupne cene meda u 2022. godini s obzirom na oscilacije koje su vladale na tržištu u 2021. godini.

I zaista, po informacijama koje je Bizportal dobio od Raše Jašovića, člana izvršnog odbora Društva pčelara Beograd, predviđanja su se obistinila. Pčele su ove godine, čini se, bile vrednije nego prethodnih sezona, a i vremenske prilike su im išle na njihova marljiva krilca. Meda će biti u zavidnim količinama, premda ne rekordnim, na radost srpskih pčelara. Biće ga i za izvoz. Ove vesti vesele i sve naše građane koji su ljubitelji ovog jedinstvenog dara prirode, tako blagotvornog za naše zdravlje i organizam. Svedoci smo da je med u poslednje vreme na pijacama i u marketima skuplji nego ikad, pa se nimalo slučajno postavlja pitanje kolika mu je trenutno cena u otkupu i kakav je kvalitet ovogodišnje paše, pre svega bagremove, koje je manjkalo ranijih godina?

Po cvetu bagrema dobra se medna godina poznaje

– Ove godine prinosi meda su sigurno iznad proseka, ali su daleko od rekordnih, kako se spekuliše u pojedinim novinskim natpisima – kaže Jašović i objašnjava da kod nas ima nekoliko paša. Prvo ide uljana repica, 18. aprila počinje. Zatim slede bagrem, lipa i na kraju suncokret. S tim, što se lipa i suncokret malo preklapaju.

Naš sagovornik ističe da se poslednjih godna pokazalo da je bagremova paša prilično nesigurna, jer je vreme cvetanja ove biljke bilo praćeno nestabilnim meteorološkim prilikama. Prethodne dve godine su bile slabe kada su količine sakupljenog bagremovog meda u pitanju. 2018. je bila natprosečno dobra kao i 2011, a 2012, 2013. i 2014. godina su bile ponovo loše. Poslednja navedena godina posebno, zbog poplava epskih razmera koje su tada zadesile Srbiju. A i temperature vazduha u maju mesecu te godine, kad bagrem cveta, bile su svega desetak stepeni Celzijusa. Ako se uzme period od 2010. godine na ovamo, možda su svega tri, četiri godine bile dobre, dve do tri godine podnošljive, a ostale loše.

– Kada godina za pčelarstvo krene loše, a to je kada nema bagrema, pčelari su u velikom problemu. Srećom, ova godina će, ako je suditi po bagremovom medu, biti solidna, čak sa natprosečnim prinosima. Pčelari su posle dužeg niza godina, došli do većih količina bagremovog meda – kaže Jašović i naglašava da je teško proceniti kolike su ovogodišnje količine medenog produkta po košnici. Pčelare ako pitate, nikada veće ali to su takozvane lovačke priče.

Pčelarski ponos veći od lovačkih priča

Da bi nam dočarao kako pčelari umeju da preteraju u brojkama sopstvenih rekorda, sagovornik Bizportala je dodao da su lovci Crvenkape, u poređenju sa pčelarima. Pojedini se hvale sa prikupljenih 30 kilograma po svakoj košnici, ali Jašović izražava sumnju u te tvrdnje i ističe da on te prinose nikada nije imao.

Takođe, naš sagovornik se osvrnuo i na nerealno visoku cenu meda u Srbiji koja je značajno porasla u poređenju s lanjskim vrednostima i ocenio da će većina količina ovog pčelinjeg proizvoda od ove sezone završiti na inostranim tržištima. Neki proizvođači prodaju teglu bagremovog meda za 2.000 dinara, na pijacama nije ispod 1.400 pa se s pravom naš sagovornik pita ko ga kupuje po tolikim cenama.

Kako laik da prepozna pravi med?

Prema pisanju medija, na Svetskom kongresu meda u Kanadi, 2019. čak 40 odsto uzoraka meda je bilo neispravno. I kako onda laik prilikom kupovine pčelinjeg proizvoda može da razlikuje pravi med od onog koji to nije? Po rečima Raše Jašovića, to je nemoguća misija bez laboratorijskih analiza. Poverenje u prodavca ili proizvođača je jedina garancija da nećemo biti prevareni prilikom kupovine meda. Običan građanin koji se ne bavi pčelarstvom ne može sam da prepozna da li je proizvod autentičan ili nije, jer je to nemoguće utvrditi organoleptičkom metodom (putem čula ukusa, vida ili mirisa).

Cena mu se menja iz dana u dan, ali nema prostora za dalji rast

– I pored rekordnih vrednosti, pčelari su se ove godine nadali višim otkupnim cenama meda na veliko. Bar bagremovog. Prošle godine nije bilo meda kao ove, pa je cena porasla jer i u ovoj poljoprivrednoj grani vlada zakon ponude i potražnje – naglašava naš sagovornik i dodaje da se ovaj pčelinji produkt trgovao na veliko po cenama od 6 do 6,5, pa čak do 7,1 evra po kilogramu. Prodajne vrednosti medu ne određujemo mi već veliki proizvođači, a Mađarska je najveći u našem susedstvu. Kod njih cena na veliko iznosi 4,5 evra za kilogram. Kao što smo već pomenuli, cene meda su varljive i menjaju se na dnevnoj bazi jer zavise od ponude i potražnje. Ponuda je sada velika na tržištu jer u zemljama koje nas okružuju, velike količine meda ove godine su prikupljene u Mađarskoj i Bugarskoj. Cena u Srbiji pre svega zavisi od kretanja vrednosti meda na svetskom tržištu. Sve je moguće u vremenu pred nama, međutim, naš sagovornik je siguran da nema prostora u za dalja poskupljenja slatkog pčelinjeg proizvoda jer ko bi ga plaćao po još višim cenama na veliko? Onda bi sa uključenim maržama taj med bio preskup po maloprodajnim cenama i niko ga ne bi pazario. Čak, ne isključujem i pad vrednosti na veliko – zaključio je Jašović.