Falsifikati uništavaju evropsko tržište meda – to nije dobro ni za Srbiju
Foto: Shutterstock
Otkupne cene meda i u Srbiji i u Evropi su ispod svake isplativosti zbog ogromnog broja falsifikata ovog pčelinjeg proizvoda koji stiže na tržište starog kontinenta. Pčelare u Srbiji, uz to, brine i činjenica da je sezona istorijski poranila.
Kakva će sezona meda u Srbiji biti, kako priča predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, teško je prognozirati, ali ono što se trenutno dešava ne daje previše prostora za optimizam.
Bagrem u Srbiji, koji je najizdašnija paša za pčele i obezbeđuje najveći procenat sezonskog prinosa meda, zbog toplog vremena istorijski rano je počeo da cveta već u prvoj sedmici ovog meseca, iako je do sada termin za to bio početak maja. A onda, kao i lane u ovo doba, došlo je do naglog zahlađenja i snega.
– Prošla godina je bila jako loša, zato što je bagrem u većini delova Srbije izmrzao ili je bilo loše vreme u toku cvetanja, tako da je 60 posto pčelara, koji inače ne sele košnice, ostalo bez grama meda. Šta će biti ove godine ne znam, ali ono što znam je da su pčelari obespareni, da nemaju novaca za ulaganje u pčelarstvo. Mnogi napuštaju pčelarstvo, prelaze da se bave nečim drugim, prodaju košnice. To nije pojava samo kod nas, već je slično u celoj Evropi – priča Živadinović.
Te navode potkrepljuje trenutnim otkupnim cenama meda na veliko. Tako za kilogram bagremovog meda otkupljivači plaćaju od 3,2 do 3,5 evra, dok je lipov med 2,1 evra za kilogram sa isporukom. Cena suncokretovog i meda od repice na tržištu je svega 1,8 evra za kilogram.
– Cene meda su katastorfalne i to duži vremenski period iz tog razloga što je previše falsifikata na evropskom tržištu, koje je naš glavni kupac. Nekada je Evropa imala 10 procenata falsifikata i to nije pravilo neki strašan problem, ali je sada došlo i do ekonomske krize, pala je kupovna moć stanovništva i u međuvremenu se pojavio ogroman procenat falsifikata. Evropska komisija je na svom sajtu objavila da je oko 50 posto uvezenog meda u evropske zemlje falsifikovano i normalno da je sve to dovelo do prepolovljavanja cena. Pčelari ne mogu da daju med po tim cenama, zato što je to ispod proizvodne cene – objašnjava predsednik SPOS-a.
Živadinović podseća da je tržište EU za ovdašnje pčelare jako bitno, jer najviše meda troši i bilo je glavni kupac meda iz Srbije.
– Sada kada praktično polovina meda nije potrebna, uz pad kupovne moći stanovništva za nekih 20 procenata, samim tim dolazi do toga da je potražnja za medom u Evropi 70 posto manja nego što je to bilo ranije, tako da je to veoma loša vest za sve nas – upozorava Živadinović.
Po njegovim rečima, nedavno je formiran Evropski pčelarski savez sa zadatkom da se kod organa EU „izbori da konačno krenu kontrole meda“.
– Naš zahtev je da se na ulazu u EU svaki šleper zaustavi, uzorkuje, uradi kompletna analiza na sve moguće vrste falsifikovanja, i tek kada ta analiza bude dobra da med može da uđe na tržište EU. Na tu temu smo zakazali sastanak sa evropskim komesarom za poljoprivredu. Moramo da objašnjavamo svima da ovako više neće moći. I Evropa i Srbija i sve druge zemlje moraju da shvate da med može da se uveze pa makar i falsifikovan, ali oprašivanje ne može da se uveze, a pčele oprašivanjem donose ogromnu dobit svim poljoprivrednicima – kaže prvi čovek srpskih pčelara.
Zvanična istraživanja govore da jedno pčelinje društvo za 566 evra podigne prinose okolnih poljoprivrednika što je ogromna korist.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
