AKVAPONIJA JE BUDUĆNOST POVRTARSTVA Iz iste bašte i paradjz i šaran, revolucija u proizvodnji hrane pokraj Sombora

BizPortal/Novosti | 15:33 | 27.05.22 Biz info

Akvaponija je tiha ekološka revolucija u proizvodnji zdrave i sveže hrane.

shutterstock/mustbeyou

Vesna i Srđan Radin iz Stapara pokraj Sombora, odlučili su pre skoro jednu deceniju da žive u skladu sa prirodom, da se zdravo hrane i na ekološki održiv način proizvode ukusno i dugo sveže voće i povrće.

Za svoj preduzetnički poduhvat izabrali su 2015. godine – akvaponiju, u to vreme, avangardni pravac u poljoprivrednoj proizvodnji voća, povrća i ribe u ekološkom kontrolisanom sistemu. Vesna i Srđan, roditelji četvoro dece, danas sami održavaju gazdinstvo Vesna Radin u Staparu, na placu od šest ari.

– Naš rad je od početka bio avangarda za naše okruženje ali podrška je pronalazila nas. Javljali su nam se ljudi iz cele zemlje i okruženja koji cene naš istraživački rad i podržavali nas usmeno i velikim brojem poseta gazdinstvu – priča Srđan.

Kako funkcioniše akvaponija?

Ukratko, ribe i biljke žive i rastu u istoj vodi. Riba đubri biljku, a biljka filtrira vodu za ribu. U tom procesu im pomažu korisne bakterije, koje riblji otpad pretvaraju u čistu humusnu infuziju.

Akvaponija je, kaže Srđan, tiha ekološka revolucija u proizvodnji zdrave i sveže hrane. Smanjuje emisiju CO2, jer velike količine svežih proizvoda mogu da se proizvedu u centru grada, na krovovima zgrada, bez zemlje i transporta.

Na ovom bačkom gazdinstvu iz vode niču paradajz i jagode. Na tržište plasiraju 1.000 kilograma domaćeg svežeg i dimljenog šarana, kao i pasirani paradajz.

Prepoznati su u regionu, Podgorici, Skoplju, Sarajevu, Ljubljani, i širom naše zemlje, gde su pravili akvaponijske sisteme za uzgoj voća i povrća.

Investicija je oko 200 evra po kvadratu za ceo sistem akvaponije, plastenik i čvrstu podlogu. Troškove proizvodnje pokriva prodaja sveže ribe, a povrće ostaje kao čista zarada.

Kako bi se raširio ovaj vid poljoprivredne proizvodnje, Srđan kaže da je njegovo gazdinstvo spremno da ponudi znanje, know-how i farmerima i državi, sa ciljem da se u sistemu subvencionisanja uspostavi nomenklatura potrebne opreme, kao što postoji za hidroponiju.

Akvaponija ne zahteva velik fizički rad jer nema okopavanja, plevljenja i zalivanje, a troši se 90 odsto manje vode. U sistemu akvaponije biljke šest puta brže rastu i zastupljen je trostruko veći prinos na malim površinama, dok proizvodnja ne zavisi od poskupljenja mineralnih đubriva…