Stara odeća, foto-aparati, alati, automobili, pa čak i mašine za dubinsko čišćenje nameštaja mogu da postanu izvor dodatne zarade. Sve više ljudi u inostranstvu iznajmljuje predmete koje retko koristi, a pojedini na ovaj način mesečno prihoduje i stotine evra, piše The guardian.
Dok mnogi traže dodatni posao kako bi lakše pokrili troškove života, rešenje se ponekad krije u stvarima koje već imaju kod kuće. Umesto da stoje u ormaru, garaži ili ostavi, one mogu da se iznajmljuju ljudima kojima su potrebne na nekoliko sati, dana ili nedelja.
Ovakav način zarade deo je takozvane ekonomije deljenja, u kojoj ljudi plaćaju korišćenje predmeta umesto da ih kupuju. Primeri iz Velike Britanije pokazuju da se dodatni novac može zaraditi na različite načine, od iznajmljivanja svečanih haljina do profesionalne opreme i automobila.
Iznajmljivanje odeće donosi stotine evra mesečno
Odeća koju smo skupo platili često se nosi svega nekoliko puta, naročito kada je reč o svečanim haljinama, dizajnerskim torbama i posebnim komadima garderobe. Upravo takve stvari mogu da budu zanimljive ljudima koji žele da ih nose za određenu priliku, ali ne žele da izdvajaju veliki novac za kupovinu.
Britanka Lidija Epang, koja živi u Birmingemu, počela je da iznajmljuje svoju garderobu nakon što je i sama isprobala ovu mogućnost. Na platformi za iznajmljivanje odeće ponudila je torbe, haljine, obuću i marame.
Prema njenim rečima, na ovaj način zarađivala je u proseku od 250 do 300 funti mesečno. To je dodatni prihod od predmeta koji bi inače uglavnom stajali u ormaru.
Ipak, ovakav posao zahteva oprez. Skupa i osetljiva odeća može da se ošteti, zbog čega je važno unapred odrediti uslove iznajmljivanja, napraviti fotografije predmeta i dogovoriti odgovornost u slučaju štete.
Foto-oprema i laptopovi mogu da donesu ozbiljniju zaradu
Još jedna mogućnost za dodatni prihod jeste iznajmljivanje tehničke opreme. Foto-aparati, objektivi, laptopovi i profesionalna oprema često su skupi za kupovinu, a mnogim ljudima potrebni su samo za konkretan projekat ili događaj.
Mustafa Ozkok, osnivač digitalne agencije iz Londona, iznajmljivao je foto-opremu i laptopove preko platforme Fat Llama. Cene su se kretale od deset funti dnevno za pojedine dodatke do 120 funti za profesionalnu filmsku kameru Sony FX6.
Prema njegovom iskustvu, prihod od iznajmljivanja dostizao je i do 4.000 funti mesečno. Reč je o njegovom konkretnom poslovnom rezultatu, a ne o zaradi koju može da očekuje svako ko počne da iznajmljuje opremu.
Takav model najviše smisla ima za ljude koji već poseduju vrednu tehniku i mogu da je ponude u periodima kada je ne koriste. Međutim, treba uračunati moguće kvarove, krađu, troškove održavanja i vreme potrebno za preuzimanje i vraćanje opreme.
Mašina za dubinsko čišćenje plaćena 80 funti donela više od 200 funti profita
Za dodatnu zaradu nije neophodno posedovati skup automobil ili profesionalnu kameru. Nekada je dovoljan i kućni aparat koji se koristi samo povremeno.
Dženi Rejnolds iz Edinburga počela je da iznajmljuje mašinu za čišćenje tepiha koju je prethodno kupila polovnu za 80 funti.
Za iznajmljivanje na 24 sata naplaćivala je deset funti, dok joj je nakon provizije platforme ostajalo osam funti po iznajmljivanju. Prema njenim rečima, do trenutka kada je o tome govorila za britanski list Gardijan, ostvarila je više od 220 funti profita.
To je primer kako predmet koji se koristi nekoliko puta godišnje može da se pretvori u mali izvor prihoda. Slična mogućnost postoji kod bušilica, perača pod pritiskom, merdevina, baštenskih mašina, šatora i druge opreme koja ljudima često treba samo privremeno.
Pre nego što nešto ponudite za iznajmljivanje, važno je proveriti koliko takav predmet košta nov ili polovan, koliko često bi mogao da se iznajmljuje i koliko bi koštale eventualne popravke.
Iznajmljivanje automobila može da donese hiljade evra
Među predmetima koji se mogu iznajmljivati posebno se izdvaja automobil, ali je ovaj vid zarade povezan i sa većim troškovima i rizicima.
Hišam Al-Surmi iz Mančestera iznajmljivao je svoj Audi A4 preko platforme za deljenje automobila. Dnevna cena iznajmljivanja iznosila je oko 85 funti, dok je platforma zadržavala proviziju od 25 odsto.
Prema njegovim rečima, od početka korišćenja platforme zaradio je ukupno 10.000 funti. Prihod, međutim, nije bio uvek isti: potražnja se menjala u zavisnosti od perioda.
Iznajmljivanje automobila ne znači da vlasniku sav novac od rezervacije ostaje kao zarada. Potrebno je uračunati osiguranje koje pokriva ovakvu upotrebu vozila, održavanje, habanje, čišćenje, provizije i moguće periode bez iznajmljivanja.
U Srbiji bi pre pokretanja ovakvog posla trebalo proveriti uslove osiguranja, zakonske obaveze i pravila platforme preko koje se vozilo nudi.
Dodatni novac može da se zaradi i čuvanjem kućnih ljubimaca
Ne mora se iznajmljivati samo ono što posedujemo. Dodatni prihod može da se ostvari i pružanjem usluga, poput čuvanja mačaka i drugih kućnih ljubimaca dok su njihovi vlasnici na putu.
Džejn Foster, britanska spisateljica i filmska autorka, pronašla je način da spoji ljubav prema mačkama i dodatnu zaradu. Pošto njena sestra, sa kojom živi, ima alergiju na mačke, počela je da ih čuva u domovima njihovih vlasnika.
Prema njenoj proceni, na ovaj način zarađivala je oko 5.000 funti godišnje, dok su se početne cene njenih usluga kretale od 30 funti po noći.
Ovaj primer pokazuje da dodatni prihod ne mora da dolazi isključivo od predmeta. Za ljude koji vole životinje i imaju dovoljno vremena, čuvanje kućnih ljubimaca može da bude još jedna mogućnost.
Naravno, potrebno je dogovoriti trajanje usluge, odgovornost za životinju, način plaćanja i postupanje u slučaju nepredviđenih situacija.
Kako ovaj model zarade može da funkcioniše u Srbiji?
Iako su navedeni primeri iz Velike Britanije, isti princip može se razmotriti i u Srbiji. Pre nego što kupite nešto novo kako biste to kasnije iznajmljivali, mnogo je jednostavnije da počnete od predmeta koje već posedujete.
To mogu biti alat koji vam je potreban samo povremeno, oprema za kampovanje, mašina za dubinsko čišćenje, projektor, foto-oprema ili svečana garderoba. Potražnja će zavisiti od mesta u kojem živite, cene iznajmljivanja i broja ljudi kojima je takav predmet potreban.
Prvi korak je da proverite koliko se slični predmeti iznajmljuju na lokalnim oglasima i društvenim mrežama. Zatim treba odrediti cenu koja pokriva troškove, ali je dovoljno privlačna potencijalnim korisnicima.
Važno je i da se unapred dogovore uslovi preuzimanja i vraćanja, eventualni depozit, odgovornost za oštećenje i način rešavanja sporova. Kod skupljih predmeta posebno je važno proveriti identitet korisnika i napraviti zapis o stanju stvari pre iznajmljivanja.
Prihod treba posmatrati kao razliku između naplaćenog iznosa i svih troškova, a ne kao čistu zaradu. Pored popravki i održavanja, treba računati na vreme provedeno u komunikaciji sa korisnicima, prevoz, čišćenje i moguće periode kada predmet niko ne iznajmljuje.
Ako iznajmljivanje postane redovna delatnost, potrebno je proveriti i poreske obaveze koje se odnose na konkretan način poslovanja.
Stvari koje stoje u kući mogu da postanu mali izvor prihoda
Iznajmljivanje predmeta nije siguran put do velike zarade, niti predstavlja potpuno pasivan prihod. Ipak, može biti zanimljiva mogućnost za ljude koji poseduju stvari koje retko koriste, a ne žele da ih prodaju.
Najveća prednost je u tome što nije uvek potrebno novo ulaganje. Umesto da kupuju robu za preprodaju ili započinju posao od nule, ljudi mogu da iskoriste ono što već imaju i postepeno provere da li za to postoji potražnja.
Primeri iz inostranstva pokazuju da se dodatni novac može zaraditi na garderobi, tehničkoj opremi, kućnim aparatima, automobilima, pa čak i uslugama čuvanja kućnih ljubimaca. Koliko će takav pokušaj biti uspešan zavisi od potražnje, troškova, pouzdanosti korisnika i načina na koji je posao organizovan.
Ponekad, dakle, dodatna zarada ne zahteva drugi posao, već drugačiji pogled na stvari koje već posedujemo.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)