VIRŠLE SA BAKTERIJOM DIGLE SRBIJU I REGION NA NOGE Sve su uklonjene – Bizportal istražuje kako dolazi do tog opasnog propusta

BizPortal/T. Đurđević | 13:12 | 23.09.22 Turizam

Poverenje je ključ.

shutterstock

Vest o hitnoj odluci povlačenja viršli proizvođača Wudy iz svih prodajnih objekata, kako bi se izbeglo trovanje potrošača, odjeknula je u medijima. Sporne viršle italijanskog proizvođača su uklonjenje iz prodaje, kako kod nas, tako i u celom regionu. Kontaminirana hrana, u kojoj je otkrivena bakterija listerija, takođe je otkrivena na rafovima u hrvatskim, slovenačkim, ali i bosanskim prodavnicama. Logično pitanje se nameće samo – kako dolazi do takvog ozbiljnog propusta?

Što se tiče hrane koja se proizvodi u Srbiji, osim u domaćim maloprodajama i pijacama, ona se svakodnevno prodaje i na tržištu Evropske unije. To znači da domaći proizvođači ispunjavaju zahteve standarda o bezbednosti proizvodnje i kontroli hrane.

Svaki proizvođač dužan je da zadovolji bezbednosne kriterijume kvaliteta, kako bi prehrambeni proizvod uopšte mogao da se nađe u prodajnim objektima. Ukoliko govorimo o kvalitetu namirnica koje se nalaze na rafovima, neophodno je da svaka od nih ispunjava Haccp standard (sistem bezbednosti hrane obavezan za sve distributere i proizvođače u prehrambenoj industriji).

Usled primene Haccp standarda smanjuje se mogućnost rizika pokvarene hrane, upravo zbog analize i kontrole potencijalnih opasnosti kojima su sirovine izložene, a koje kasnije mogu da naprave ozbiljne zdravstvene probleme, ukoliko se konzumiraju pokvarene.

Nakon, ne tako čestih oglašavanja i hitne odluke Uprave za veterinu oko spornih Wudy viršli nameće se i pitanje ko je i na koji način odgovaran za proveru kvaliteta hrane koja se uvozi u Srbiju.

Jedno je sigurno – krivci nisu prodajni lanci, kao ni državni organi koji se bave kontrolom robe.

Stručnjak iz Comercium agencije koja se bavi pružanjem usluga u oblasti prekograničnog prometa (izvoz i uvoz) robe i usluga objasnio je za Bizportal kako je zapravo došlo do problema, odnosno određenog kontigenta konatminiranog proizvoda.

– Uprava za veterinu, veterinarski instituti, kao i Gradski zavod za zdravlje bave se kontrolom proizvoda u Srbiji. Oni svoj posao rade maksimalno dobro u skladu sa svim propisanim normama, kada je provera namirnica u pitanju. Međutim, problem koji se potkrao u slučaju spornih viršli desio se zbog zbog više stavki. Ona prva i manje poznata, jeste upravo zahtevanje na međusobnom poverenju između organa kontrole i samih proizvođača. To je sistem po kom funkcioniše cela Evropa, ne samo Srbija. Tu je takođe i čuveni Haccp standard, koji se podrazumeva – započinje naš sagovornik.

On objašnjava je poverenje definitvno ključ u sistemu celokupnog prehrambenog sistema. Ukoliko ono ne postoji, moglo bi da se dovede do velikih zastoja protoka hrane po celom svetu, znatno povećanih troškova, ali manjak određenih namirnica po maloprodajnim objektima. Praksa u Srbiji je da se svaki novi proizvod detaljno analizira i iskontroliše sve dok ne završi u prodavnicama, a da se za svaki sledeći od istog proizvođača jednostavno podrazumeva da je ispravan. To je upravo to „međusobno poverenje” koje očigledno povremeno bude i urušeno.

Ko je direktan krivac za ovaj propust?

– Propust za Wudy viršlama može da se prepiše najpre Evropskoj kontroli koja je zatajila, kao i samom proizvođaču Wudy proizvoda. To su preveliki sistemi u prehrambenim industrijama, u kojima vrlo lako može da se potrkade samo jedno zaraženo grlo životinje, koje napravi kontaminaciju celog kontigenta proizvoda, koji zatim uspešno stigne do potrošača. To ne znači da je onaj pre i posle toga oštećen. Kao i u svakom poslu, pa tako i u ovoj industriji, rizik uvek postoji, a u prilog tome ide i međusobno povrenje na kojem se insistira – priča sagovornik.

Analiza svakog proizvoda je nemoguća

Stopostotna zaštita od svih namirnica koje se uvezu je neizvodljiva sa ekonomoskog aspekta.

– Kontrola proizvoda je skupa, a kada bi se svaki artikal nosio u laboratoriju proces, i put od proizvođača do potrošača bi u tom slučaju znatno duži, što samim proizvođačima ne ide u prilog. Osim čekanja i sporije procedure, kontrolisanje svih namirnica dovelo bi do znatnog povećanja cena samog proizvoda. Detaljna analiza je skupa, iziskuje previše vremena, pa je upravo zbog toga i određen Haccp standard koji se podrazumeva kod proizvoda biljnog i životinjskog porekla – govori stručnjak iz Commercium agencije.

Odgovornost maloprodajnih lanaca?

Maloprodajni i veleprodajni lanci u Srbiji nemaju obavezu kada je u pitanju kontrola kvaliteta. Njima stiže već zapakovan proizvod koji se odmah stavlja na rafove, a zakon ih ne zadužuje da moraju da se bave analizom proizvoda koji se nalazi u njihovom asortimanu. Kao i ceo prehrambeni sistem širom sveta i Evrope, prodajni lanci se oslanjaju na uređen standard hrane i kvaliteta, kao i na priznavanje sertifikata i međusobnog ustaljenog poverenja.