ISPOVEST NAJGOREG TURISTE Pre bih legao na babu, nego platio ležaljku – ako razumete…

BizPortal/S. Stamenković | 11:26 | 28.08.22 Turizam

Poslednji deo trilogije.

Foto: Bizportal

Prođe i ova letnja sezona (mada pametni ljudi, i oni koji mogu od posla i dece, tek sad idu na more), i vreme je da se svedu računi. Na sreću, žena je još u decembru prošle godine uplatila letovanje na rate, pa sam pošteno izdivljao u srpskom letovalištu, Pefkohoriju. I kad kažem izdivljao, mislim na oko 5-7 limenki piva dnevno, plus sladoled i igračke za malecku. Pa čekaj, može li bahatije? Uglavio sam čak i jedno mini krstarenje, a i to je bilo za džabe.
Iskreno, nikad mi nije bilo jasno šta ti tačno treba od letovanja, osim četiri zida sa kuhinjom, eventualno klima-uređaj, Internet i parče obale od par metara, sa čistom vodom, koju ćeš tih 10 dana zvati svojom? Da ne zaboravimo i ljubazne domaćine, tako reći domoroce, to je uvek veliki plus.

Ko priznaje…

Suviše sam skroman, to je moj problem! Ipak, valjda su se zato ljudima svideli moji tekstovi o paradajz-turisti i pašteta-turisti, koji su uz solidno odobravanje naišli na topao prijem među čitalačkom publikom.
E, u to ime, valja napisati još jedan, treći deo ispovesti sa jeftinih letovanja, pa makar propao budžet. Jer sve dobre, pa čak i jeftine stvari, idu u tri dela. Da, Matriks trilogija, Gospodar prstenova trilogija, u tom smislu.
I, kako to već biva, treći deo je uvek najgluplji i najdosadniji, pa zašto bi ovaj bio drugačiji?
Evo, već ima predugačak uvod, to je ono o čemu pričam.
Dakle, konačno, suština – evo malog osvrta na to zašto spadam među najgore turiste svih vremena.
1. Pre bih, da izvinite, legao na neku babu krupnije građe, ako nema mesta na plaži, nego zakupio ležaljku. Pa nek je i 2 evra (ležaljka, ne baba)! Ako ima pola metra peska, ima mesta i za moj peškir.
2. Da ne pričamo o pivu na plaži. Ništa slađe nego natezati iz tek ohlađenih limenki (kupljenih u prodavnici, naravno) i onako ih ređati prazne pored pomenutog peškira. Čekaj, ako uzmeš ležaljku, pivo košta 6 evra. Ovako je 1-2 evra. Šta sam ja, budala?

3. Ima plaža u Pefkohoriju, kad se dođe do kraja, desno pema moru sa šetališta, na koju sam svaki dan dolazio da pecam „na prst“ (vidi ovde). E, jedan kelner me je oterao odatle, pod objašnjenjem da je to „privatna plaža“. Iskreno, prvi put u životu sam čuo za to u mojoj divnoj Grčkoj. Ipak, uspeo sam da ga zavrnem, da ne kažem ono drugo. Seo sam na stenu pored te plaže, do koje sam doplivao sa sve mojim limenkama, i proglasio je za moju. Odatle sam, poput kralja na kamenom prestolu, nazdravljao konobaru sa izuzetnim uživanjem. Nije se bunio, pobedio sam.
4. Jednom prilikom, bio sam tolika stipsa da sam kupovao sam pivo u staklu, i vraćao flaše za novu turu u marketu, samo da bih uštedeo dvadesetak centi, koliko bi bilo skuplje da sam kupovao u limenci.
5. I da se ne vrti sve oko prokletog piva, unosio sam, da, priznajem, čajne kobasice, gotov pasulj, sapun i toalet papir preko granice. Evo priznajem, ne hapsite, braćo Grci!

Na sreću, ima i gorih

Eto, to je to. I to je samo delić, jer ne bih voleo da dobijem po tamburi od žene, koja će ovo da čita, i drugih demona.
I moram, ipak, da budem fer i prema sebi, pa da dodam i pokoji plusić. Za sve ove godine, pa i decenije, koliko letujem u Grčkoj, a jednom davno i u Crnoj Gori, pa čak i u malo Španije, nisam bacio nijedan papirić na zemlju. Čak sam i čistio đubre za drugima,ovoga mi krsta. Uvek sam duboko i od srca poštovao domaćina.

I svaki skok u čistu vodu Haniotija, Rodosa, Tasosa ili Skijatosa, smatrao sam za privilegiju. Jer, ako ja vas, koji me za male pare gostite, ne poštujem, vas i vaša božanstvena svitanja i anđeoske sutone, zašto biste vi mene?
Mislim da to domaćini dobro vide, i da me zato, ovako, paradajzom i paštetom nahranjenog i jeftinog, poštuju. Šaljem im ogroman, verni poljubac.
Jer, kad se sve sabere, ipak je važno samo to parče plavetnila i sunca, i da se pošteno plati, koliko ko ima? Zar ne?
Mislim, daleko bilo, nismo Englezi, ako se razumemo… zna se ko je najgori, ništa lično…