GARANTOVANO ĆETE UŠTEDETI Kada uđete u prodavnicu, obavezno pogledajte prvo donje rafove – i ne ulazite gladni

BizPortal | 14:49 | 26.09.22 Turizam

Dobro su to smislili.

Shutterstock

Trgovci imaju čitav niz trikova kako da mušteriji što više isprazne novčanik, i rado ih i često koriste. Svejedno da li je u pitanju mali bakaluk u komšiluku, ili neki supermarket u okviru najpoznatijih lanaca prodavnica u Srbiji. A s obzirom na to da se širom sveta pominje ta strašna reč, „recesija”, pravi je trenutak da ih se podsetimo i probamo da sačuvamo svaki dinar, zlu ne trebalo.

Uostalom, to bi i inače trebalo da bude na umu svakom kupcu, jer nema nikakvog razloga da skuplje plaćati nešto što bi moglo jeftinije.

Dakle, sve je prodavnici je smišljeno da bi se mušteriji uzele pare i preko planiranog troška. Da počnemo od najpoznatijeg trika trgovaca (i to pogotovo u velikim marketima). A to je smeštanje jeftinijih, manje poznatih brendova na donje rafove.

Jedan čučanj menja sve

Njihova logika je sasvim jasna – najskuplje staviti u nivo očiju kupca, među kojima ima mnogo onih koji žure na posao, recimo, i uopšte nemaju vremena za pažljiviju kupovinu. Dakle, čak i ako ste u žurbi, potrošite desetak sekundi duže za razgledanje. Samo jedan čučanj, da bi se videlo šta se to krije na najnižoj polici u marketu, može da znači ozbiljnu uštedu. A tu se često kriju i neki vrlo prijatni popusti…

To je, u principu, i najviše što se može uraditi da bi se uštedelo. Neki od drugih trikova su često izvan moći kupca. Posebno ako su u društvu dece otišli u kupovinu. Mnogi to znaju, ali nije na odmet podsetiti se – slatkiši, poput čokolada, keksova, keksića, i ostalih magičnih stvari prijatnih dečijem oku su taman (opet) u visini njihovih očiju, to jest, na srednjim i nižim rafovima. To se radi da bi se izazvala reakcija, koja obično počinje rečenicom: „Mama, kupi mi ovo…”. Svakako, najteži trenutak, prava zaseda, čeka mušteriju sa mališanom ispred same kase. Tu, tik pred plaćanje, stoje žvake, lizalice, šarene bombonice… Kao, sve je to sitno, a obično nije ispod 50-100 dinara, pa, kad dete počne da traži, a iza red sa nervoznim gospođama…

Ovde nema nekog posebnog saveta. Svako neka se snalazi kako zna i ume.

Vrtoglavica od rafova, a hleb daleko

Usput, da li vam se često događa se osećate blago izgubljenim u supermarketu? Naravno, ni to nije slučajno. Trgovci često premeštaju robu (ona u frižiderima je najčešće na svom mestu, poput mleka i mlečnih proizvoda), kako bi naterali mušterije da duže traže ono po šta su, u stvari, došli. A za to vreme, svašta, sasvim suvišno, završi u cegeru, i na računu.

A gde je pekara, to jest hleb naš nasušni? Pa, zna se, obično veoma daleko od ulaznih vrata supermarketa, treba se dobro prošetati do nje. Velika većina ljudi upravo zbog hleba dolazi u prodavnicu, a dok se do njega stigne, treba proći silne rafove pune primamljive hrane. Probajte da ne gledate sve te đakonije, dug je put do hleba, a mnogo ponuda koje mame pogled i pare.

Dakle, dve stvari su ključne – pod jedan, držite se što više svog spiska za kupovinu. I pod dva, ne ulazite gladni u prodavnicu, ako je moguće. To je savršena situacija za povećavanje troška, jer će vam se učiniti da je najobičnija pašteta savršen obrok, ravan krmenadli ili sočnoj šnicli. I za čas će završiti kod kasirke u rukama…