DOBRA ODLUKA VLADE Ukidanje zabrane izvoza brašna je pozitivna vest – novi rod pšenice će biti na nivou poslednjih godina

BizPortal | 17:57 | 11.05.22 Turizam

Za nepuna dva meseca, zbog zabrane izvoza, izgubljeno oko 17 miliona evra.

pixabay.com/Hans

Predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović ocenio je kao dobru vest odluku Vlade Srbije o slobodnom izvozu brašna.

Kaže da je udruženje to tražilo od marta, te da je odluka dobra, ali da se gubitak koji je nastao u međuvremenu ne može nadoknaditi.

Za dva meseca, zbog zabrane izvoza, izgubljeno oko 17 miliona evra

Šajatović procenjuje da je za nepuna dva meseca zabrane izgubljeno oko 17 miliona evra, koliko bismo dobili da je izvezeno 40.000 tona brašna.

– Ne zavisi otkup novog roda samo od tih para, mada bi one dobrodošle, jer pitanje je koliko ćemo imati para. Koliko imamo – imamo, ono što ne budemo imali pokrićemo kreditima – rekao je Šajatović, izveštava Tanjug.

Dodao je da se očekuje da će se vlasnici nove pšenice malo uzdržati od prodaje, poučeni iskustvom da posle žetve raste cena pšenice.

Podseća da je pšenica svetski berzanski proizvod i da je situacija ozbiljna zbog manje ponude Rusije i naročito Ukrajine, te napominje da će zbog smanjene upotrebe mineralnh đubriva možda i rod biti manji.

Novi rod će biti na nivou prethodnih godina

Šajatović kaže da će naši mlinovi spremiti skladišta i primiti sve što im se ponudi, da će se otkupljivati koliko bude moguće i da će otkup trajati cele godine.

Podseća da je izvezeno oko 830.000 tona pšenice što je, smatra, malo i dodaje da nekoliko stotina hiljada tona ostaje za prelazne zalihe.

-To je više nego što je objektivno trebalo i ostaje baš zbog toga što je bio zabranjen izvoz. Šta je tu je, neće zalihe propasti – kaže Šajatović.

Procenjuje da će novi rod pšenice biti oko 2,7 do 2,8 miliona tona, kaze da je dosta zasejano, te da se može očekivati prosečan rod, na nivou poslednjih godina.

Potražnja za pšenicom i brašnom će biti sve veća

Podseća, međutim, da bi slabija upotreba veštačkog đubriva mogla da utiče na prinose sa čak 60 odsto, ali dodaje da je tako i u drugim zemljama.

Šajatović očekuje da će zbog svetskih prilika tražnja za pšenicom i brašnom biti sve veća, te napominje da je od 2020. svetska tražnja za pšenicom veća od proizvodnje.

-To je uticalo da su cene rasle. Mislimo da će se to nastaviti – kaže Šajatović i dodaje da su prognoze da u Ukrajini od 6,5 miliona zasejanih hektara bar sa dva miliona hektara rod neće moći da se skine, zbog ratnih dejstava.