Ono što se u Srbiji baca, Švajcarci od toga prave odličnu izolaciju za kuće

Dok mnogi stočari u Srbiji ne znaju šta da rade sa ovčjom vunom nakon šišanja, u Švajcarskoj je koriste za proizvodnju izolacije za kuće, tekstila, filca i različitih zanatskih proizvoda. Ono što kod nas često predstavlja trošak i problem za odlaganje, u drugim zemljama postaje sirovina za proizvode koji imaju svoju cenu na tržištu, piše Agrobiznis magazin.

Kako ovčja vuna može da dobije novu vrednost pokazano je na 13. Salonu alpskih pašnjaka, održanom od 9. do 11. oktobra 2026. godine u švajcarskom mestu Le Dijablere. Među predstavljenim primerima posebno se izdvojila njena primena u građevinarstvu, gde se koristi kao prirodni materijal za toplotnu i zvučnu izolaciju.

Od vune do izolacije za kuće

Švajcarska kompanija Fisolan AG bavi se proizvodnjom izolacionih materijala od ovčje vune. Njeni proizvodi namenjeni su izolaciji krovova, zidova, tavanica i drugih delova objekata.

Umesto da završi kao otpad, vuna se prerađuje u izolacione ploče, rolne i rastresiti materijal kojim se popunjavaju praznine u građevinskim konstrukcijama.

Ovčja vuna ima nekoliko korisnih osobina. Pomaže u zadržavanju toplote, može da upija i otpušta vlagu iz vazduha i prilagođava se različitim prostorima. Zbog toga može da bude zanimljiva alternativa pojedinim uobičajenim izolacionim materijalima.

Prema tehničkim podacima proizvođača navedenim u predstavljanju proizvoda, jedan od izolacionih materijala ima koeficijent toplotne provodljivosti od približno 0,035 W/mK, što ukazuje na dobre termoizolacione karakteristike.

Ipak, vuna ne može direktno da se koristi u građevinarstvu bez odgovarajuće obrade. Potrebni su pranje, razvrstavanje i odgovarajuća zaštita od štetočina, kao i kontrola kvaliteta gotovog proizvoda.

Nije svaka ovčja vuna ista

Jedna od važnih poruka predstavljenih na sajmu jeste da vunu ne treba posmatrati kao jedinstvenu sirovinu. Njena upotrebna vrednost zavisi od finoće vlakana, njihove dužine, čistoće i drugih karakteristika.

Finija vuna može da se koristi za proizvodnju prediva i tekstila, dok grublja vlakna mogu da pronađu primenu u izradi tepiha, filca, izolacionih materijala i različitih podloga.

Upravo je pravilno razvrstavanje jedan od koraka koji mogu da naprave razliku između vune koja nema kupca i sirovine koja se može prodati prerađivaču.

Na Salonu alpskih pašnjaka predstavljen je i primer inicijative Laine en Tout Genre, koja povezuje odgajivače ovaca, strigače, zanatlije, dizajnere i proizvođače gotovih proizvoda na području Ženeve i frankofonog dela Švajcarske.

Cilj je da se uspostavi bolja veza između ljudi koji proizvode vunu i onih koji mogu da je prerade i koriste. Važan deo tog procesa čine razmena znanja, sortiranje, pranje i pronalaženje odgovarajuće namene za različite vrste vlakana.

Poruka je jednostavna: čak i kada vuna nije pogodna za izradu kvalitetne odeće, to ne znači da je bezvredna.

Zašto je ovčja vuna problem za stočare u Srbiji?

U Srbiji mnogi odgajivači ovaca imaju problem sa plasmanom vune. Nakon šišanja, ona često ostaje uskladištena, odbacuje se ili se koristi u ograničenoj meri, jer u brojnim sredinama nema dovoljno organizovanog otkupa i prerađivačkih kapaciteta.

Za stočare to znači da posao oko šišanja ne donosi nužno i dodatni prihod. Naprotiv, ako ne postoji kupac, vuna može da predstavlja još jednu obavezu i trošak.

Problem nije samo u nedostatku tržišta. Da bi se vuna pretvorila u gotov proizvod, potrebno je organizovati njeno prikupljanje, sortiranje, pranje i preradu. Potrebni su i oprema, odgovarajuća tehnologija i kupci koji će obezbediti kontinuitet proizvodnje.

Bez takvog sistema teško je razviti stabilno tržište, čak i kada postoji dovoljno sirovine.

Kako bi vuna mogla da se koristi u Srbiji?

Jedna od mogućnosti jeste proizvodnja izolacionih materijala za građevinarstvo. Umesto da se sva vuna usmerava ka tekstilnoj industriji, deo bi mogao da se koristi za proizvode kod kojih finoća vlakana nije presudna.

Pored izolacije za krovove i zidove, potencijalne mogućnosti obuhvataju proizvodnju filca, podloga, tepiha i drugih proizvoda za domaćinstvo i zanatstvo.

Takva prerada mogla bi da otvori prostor za mala i srednja preduzeća, zanatske radionice i udruženja stočara. Međutim, pre pokretanja proizvodnje bilo bi neophodno ispitati kvalitet domaće vune, troškove prerade, zahteve za bezbednost i mogućnosti prodaje gotovih proizvoda.

Posebno bi značilo kada bi se proizvođači povezali i zajednički organizovali prikupljanje i razvrstavanje vune. Na taj način bi se lakše obezbedile dovoljne količine sirovine ujednačenog kvaliteta za potencijalne prerađivače.

Da li ovčja vuna može da postane novi izvor prihoda?

Prerađena vuna može da vredi znatno više od neprerađene sirovine, ali to ne znači da je proizvodnja automatski isplativa. U računicu moraju da se uključe troškovi sakupljanja, prevoza, pranja, sortiranja, prerade i prodaje.

Ipak, švajcarski primer pokazuje koliko je važno pronaći odgovarajuću namenu za svaku vrstu vune. Umesto da se posmatra isključivo kao nusproizvod ovčarstva, ona može da postane deo šireg lanca proizvodnje, od farme do gotovog proizvoda.

To bi moglo da bude značajno i za srpska ruralna područja, u kojima je stočarstvo važan izvor prihoda, a mogućnosti za razvoj dodatnih delatnosti često su ograničene.

Švajcarski primer koji bi Srbija mogla da razmotri

Iskustvo iz Švajcarske pokazuje da rešenje ne mora da bude samo u pronalaženju kupca za sirovu vunu. Jednako je važno razviti sistem koji će omogućiti njeno prikupljanje, razvrstavanje i preradu u proizvode za kojima postoji potražnja.

Za Srbiju bi prvi korak mogao da bude ispitivanje mogućnosti korišćenja domaće vune u građevinskim izolacionim materijalima i drugim proizvodima, uz povezivanje stočara, stručnjaka, prerađivača i građevinske industrije.

Ovčja vuna neće sama po sebi rešiti probleme domaćeg ovčarstva, ali bi bolja organizacija njenog otkupa i prerade mogla da smanji otpad i stvori dodatnu vrednost za proizvođače.

Dok se deo srpskih stočara još pita kako da se reši vune nakon šišanja, švajcarski primer podseća da ono što danas nema tržišnu vrednost sutra može postati korisna sirovina. Ključ je u organizaciji, preradi i pronalaženju proizvoda koje tržište zaista želi.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.