U pilot-projektu učestvovali su i poznati modni brendovi, a kompanije istražuju načine da poljoprivredne ostatke pretvore u proizvode veće vrednosti.
Najveća prepreka je prelazak sa probne proizvodnje na industrijske količine.
Ostaci sa njiva mogli bi da dobiju novu ulogu u industriji odeće i papira. Umesto da se pšenična i pirinčana slama posmatraju samo kao poljoprivredni otpad, kompanije i istraživači razvijaju postupke kojima se iz njih dobijaju vlakna za tekstil, ambalažu i druge proizvode.
Ovaj trend privlači pažnju proizvođača jer se industrija i dalje u velikoj meri oslanja na sirovine dobijene iz drveta.
Prema organizaciji Canopy, koja sarađuje sa više od 950 kompanija na promeni načina nabavke sirovina, godišnje se poseče više od 300 miliona stabala za proizvodnju vlakana na bazi drveta namenjenih tekstilnoj industriji.
Procena se zasniva na podacima o globalnoj proizvodnji industrijske drvne celuloze iz 2023. godine.
Zbog toga se traže alternativni izvori sirovina koji bi mogli da smanje pritisak na šume, ali i da omoguće efikasnije korišćenje već postojećih poljoprivrednih ostataka.
Od pšenične slame do tkanine za poznate modne brendove
Jedan od zanimljivijih projekata pokazao je da pšenična slama može da posluži za proizvodnju tekstilnih vlakana koja se koriste za izradu odeće.
U pilot-projektu, koji su koordinisali Canopy i organizacija Fashion for Good, učestvovali su H&M Group, C&A i Reformation, uz niz kompanija zaduženih za preradu i proizvodnju. Cilj je bio da se proveri da li vlakna dobijena iz poljoprivrednih ostataka mogu da ispune zahteve modne industrije u pogledu kvaliteta i performansi materijala.
Proces je počeo u Indiji, gde je pšenična slama prikupljena u dve savezne države. Finska kompanija Chempolis preradila ju je u celuloznu pulpu, koja je zatim poslata u nemački institut TITK. Tamo je materijal obrađen i pripremljen za predenje, nakon čega je portugalska kompanija Inovafil proizvela pređu. U daljim fazama pređa je pretvorena u različite vrste tkanina, od kojih su modni brendovi napravili probne komade odeće.
Rezultati su pokazali da je moguće dobiti materijal odgovarajućeg kvaliteta, ali to još ne znači da će odeća od pšenične slame uskoro postati uobičajena u prodavnicama.
Prema navodima organizacije Canopy, pojedine faze proizvodnje još moraju da se unaprede kako bi proces mogao da se proširi na znatno veće količine. Jedan od ciljeva je da vlakna dobijena iz slame vremenom postanu cenovno konkurentna vlaknima poput liocela, koji se proizvodi od drvne celuloze.
Za kompanije je, međutim, važna i pouzdanost snabdevanja. C&A je ukazao na potencijal poljoprivrednih ostataka kao sirovine, ali i na to da ograničene raspoložive količine predstavljaju prepreku za širu primenu.
Slama se koristi i za papir i ambalažu
Tekstil nije jedina industrija u kojoj poljoprivredni ostaci mogu da dobiju novu vrednost.
Kina i Indija već proizvode milione tona celuloze od poljoprivrednih ostataka, uključujući pšeničnu i pirinčanu slamu, kao i bagasu – vlaknasti ostatak koji ostaje nakon prerade šećerne trske.
Prema bazi organizacije Canopy, više od 180 kompanija proizvodi papir i ambalažu koristeći pšeničnu slamu i bagasu. To pokazuje da upotreba takvih sirovina nije ograničena samo na laboratorijske eksperimente, iako se stepen njihove zastupljenosti razlikuje od tržišta do tržišta.
Za proizvođače papira i ambalaže, poljoprivredni ostaci mogu predstavljati dodatni izvor sirovina. Ipak, da bi takav model funkcionisao u velikom obimu, potrebno je organizovati prikupljanje, transport i preradu materijala, kao i obezbediti stabilan kvalitet i redovne isporuke.
Drugim rečima, vrednost slame ne zavisi samo od toga šta se od nje može napraviti, već i od toga da li se sirovina može prikupiti i preraditi po ceni koja omogućava konkurentnu proizvodnju, piše Rojters.
Otpad od kokosa pretvaraju u vlakna, a traži se i nova sirovina za toalet-papir
Istraživanja se ne zaustavljaju na slami. Australijska kompanija Nanollose razvila je tehnologiju kojom se otpad iz proizvodnje kokosove vode pretvara u celulozu pomoću mikroorganizama. Prema navodima iz izveštaja Reutersa, vlakna su već mogla da se ispredaju u pređu za izradu odeće, a kompanija razmatra lokacije i opremu za pilot-pogon.
Istovremeno, američki proizvođač proizvoda za higijenu Kimberly-Clark istražuje upotrebu biljke hesperaloe, koja sadrži mnogo celuloze i može da raste u sušnim uslovima. Kompanija je započela izgradnju pilot-postrojenja u Arizoni, čije se otvaranje očekuje 2027. godine, dok sa poljoprivrednicima i stručnjacima ispituje mogućnosti njenog uzgoja u komercijalnim količinama.
Ovaj primer pokazuje da industrija traži različite načine da smanji oslanjanje na tradicionalne izvore celuloze. Ipak, razvoj nove sirovine zahteva ulaganja u tehnologiju, infrastrukturu i organizaciju proizvodnje, a rezultat zavisi od toga da li se materijal može proizvoditi u dovoljnim količinama i po konkurentnoj ceni.
Koliko je ovo velika poslovna prilika?
Prema proceni organizacije Canopy, za razvoj infrastrukture koja bi omogućila širu upotrebu novih generacija vlakana i smanjila korišćenje drvnih vlakana za tekstil i ambalažu za 30 odsto do 2033. godine bilo bi potrebno oko 78 milijardi dolara.
Taj iznos odnosi se na razvoj infrastrukture za proizvodnju alternativnih vlakana u velikom obimu, a ne samo na preradu slame. On ukazuje na veličinu ulaganja potrebnih da bi nove sirovine postale značajniji deo globalne industrije.
Za poljoprivrednike, potencijalna korist mogla bi da bude u dodatnom tržištu za ostatke koji se već stvaraju tokom proizvodnje žitarica. Međutim, to ne znači da će pšenična slama automatski dobiti visoku otkupnu cenu ili da će se njena prodaja odmah isplatiti svakom gazdinstvu.
Slama, dakle, može da postane sirovina veće vrednosti, ali prava poslovna prilika nastaje tek kada postoji kupac, organizovan lanac snabdevanja i tehnologija koja omogućava isplativu preradu.
Pšenične slame ima i u Srbiji, i to u velikim količinama
Pšenične slame u Srbiji ima u velikim količinama - ona nastaje svake godine posle žetve pšenice, koja se uglavnom obavlja u junu i julu. To nije nikakva egzotična sirovina, već uobičajen poljoprivredni ostatak.
Prema studiji Dostupnost poljoprivredne biomase u Srbiji, pšenična slama se kod nas već koristi za prostirku za stoku, kompost, proizvodnju agro-peleta i dobijanje toplotne energije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)