BEOGRAĐANI BI VAN CENTRA Sve više građana se seli na periferiju, ali kakva je situacija sa cenama tamo

Tamara Đurđević | 09:35 | 01.08.23 Nekretnine

Jeftinije je, ali i udaljenije od svega.

Shutterstock/Michael Dechev

Nije lako zameniti uži deo grada za periferiju, jer oni koji su tu odrasli ili žive dugo – navikli su na dostupnost raznih objekata i događaja, blizinu, kretanje peške, ritam grada, ali sve više građana svoj život izmešta na obode grada.

S druge strane, ima i onih koji su odrasli upravo na obodima grada i te krajeve nikada ne bi menjali za centar, gužvu, buku, jednom rečju – „asfalt“.

Ali, isto tako je činjenica i da sve više Beograđana menja mišljenje. Pre svega, građana iz prestonice, jer je tu uvek najaktivnije i najužurbanije, a mnogima je sada već ozbiljno počela da smeta prenaseljenost.

Podsećamo i da su prošle godine među najnaseljenijim opštinama bile Zvezdara i Palilula, ali i Novi Beograd. Takođe, raste potražnja za Zemunom, Voždovcem, pa i Rakovicom, piše Telegraf.

Naravno, kada se pomene svaka od ovih opština, to je širok pojam jer se neki delovi uvek kotiraju bolje od drugih, ali su cene, ipak, niže nego u centralnim delovima Beograda.

Imajte na umu da je prosečna cena kvadrata na Miljakovcu ili u Mirijevu ove godine oko 1.700/1.800 do čak 2.000 evra, zavisno od stepena uređenja stana, kvadrature, pozicije i same lokacije, dok se za salonac na Lionu može „uzeti“ do 3.000 evra po metru kvadratnom.

S druge strane, cene na Dorćolu i Vračaru odavno su premašile 2.500 evra, i kreću se od 3.000/3.500 evra do čak 4.000/5.000 evra za stanove srednjeg/boljeg ranga.

Dok se stanovi na opštini Palilula kreću od 1.000 evra, pa sve do 1.400 evra po kvadratu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.