CELO SELO DUGAČKO JEDAN KILOMETAR Nestvarna priroda, lokacija interesantna, a kuće za 6.000 evra
Foto: kupujemprodajem.com
Na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, u opštini Novi Kneževac, nalazi se majušno selo Rabe, dugačko svega kilometar, koliko se od table do table i razvlači jedina ulica Doža Đerđa. Šta se, onda, može naći i videti u ovom mestašcetu koje se da prepešačiti za nekoliko minuta?
Pa, vrlo malo toga – tridesetak kuća (od kojih je polovina u jedva prepoznatljivom izdanju, dok u drugoj polovini živi 60 meštana), groblje, Muzej „Tromeđa“ (koji je uglavnom zatvoren jer nema posetilaca), prekriveno arheološko nalazište usred atara, granični prelaz sa Mađarskom od kog se proteže dupla žičana ograda, kao i granični kamen kao obeležje pomenute tromeđe.
– Nažalost, naše selo umire i za nekih 50 godina potpuno će nestati – kaže sa setom u glasu predsednik Saveta Mesne zajednice Majdan-Rabe Mihok Kucora Aleks, dodajući da mu je, kao detetu, bilo nezamislivo da će njegovo mesto doživeti ovakvu sudbinu.
– Kad sam bio dete, bilo nas je 15 vršnjaka, a sad u Rabeu ima svega petoro maloletnih. Mnogi su se odselili u gradove i inostranstvo, ja sam imao sreću da sam dobio posao nastavnika u Novom Kneževcu, jer da nisam, verovatno bih i ja otišao.
Kako sagovornik ističe, jedini spas za selo vidi u graničnom prelazu, ali samo ako bi on počeo da radi 24 časa, umesto od 7 do 19 sati. Takođe, trenutno se gradi i prelaz Mađarska-Rumunija, što bi moglo značajno da doprinese boljitku, piše Dnevnik.
– Iz nekog razloga naši ljudi ne koriste tu pogodnost što smo na granici, jer mogli bi da idu da rade u Mađarsku – dodaje Mihok Kucora Aleks. – Meštani se bave ratarstvom i stočarstvom, a nekoliko njih ide u grad da radi. Kad je reč o stočarima, malo ih je i drže muzne krave, a porodice koje su imale kravu-dve, sve su prodali. Od ratarskih kultura uzgajaju se pšenica, ječam, kukuruz, uljana repica, dok su se nekad sejali i luk i crvena paprika, ali toga više nema jer nema dovoljno kiša. Cene repromaterijala nas ubijaju, jer ako nešto i rodi, ne možemo da prodamo za toliko para koliko nam treba za život…
Na svu navedenu muku, u Rabeu se malo i ulaže. Jer, kako to obično biva, malo selo sa malo stanovnika znači mnogo razloga da se ne troši novac za nešto što „nema ko da koristi“. Ipak, selo dobro stoji kad je reč o putnoj infrastrukturi, ali čekaju da im se konačno reši vodovodna mreža na kojoj su česti kvarovi, kao i završetak gasovoda koji se razvlači po celoj opštini.
– U Rabeu je najlepši, a to mogu da kažem tek sad, jer pre dve godine nisam mogao, mir! Pre dve godine smo imali ozbiljnih problema sa migrantima, bilo ih je hiljadu u naša dva sela. Pojavljuju se i sada ali se ne primećuje da su tu. Dok su im graničari dozvoljavali da se usele u zapuštene kuće, tada smo imali problema, a sad im nije dozvoljeno, pa su samo u prolazu, te se zadrže možda jedan dan u selu – naglašava sagovornik, dok se na terenu može primetiti koliko su kuće ruinirane njihovim nemarom koji je dokrajčio ono što je zub vremena još ranije započeo.
Bronzano doba usred atara
Na svega nekoliko stotina metara od Rabea, usred atara, nalazi se malo arheološko nalazište koje je prvi put doživelo iskopavanja krajem 19. veka. Još tada su otkrivene osnove kuća iz perioda bronzanog doba, kao i deo nekropole sa sedam grobova iz srednjeg veka.
Naime, reč je o lokalitetu Siget Anka, na kom je pronađeno utvrđeno naselje na površini od 20 hektara. Od 1997. godine ovo nalazište je nepokretno kulturno dobro, a trenutno je prekriveno najlonom, preko kog su potom naneti slojevi zemlje, koji čuvaju ušuškanu istoriju do nekog narednog istraživanja.
PRODATA JE NAJJEFTINIJA KUĆA U SRBIJI Koštala je celih 2.000 evra, ali ima još pristupačnih
Osim mira, bezebdnosti i čistog vazduha, u Rabeu se živi kao u jednoj velikoj porodici – svi znaju sve o svakome, a pomažu se međusobno koliko su u mogućnosti, „jer drugačije ne ide“. Kako i autobusa ima samo kad ono malo đaka ide u školu (u Majdan u niže razrede, a potom u Novi Kneževac), kada meštanima, naročito starijima, treba lekar, apoteka, radnja ili bilo koji povod da odu do susednog sela ili „grada“, mogu da računaju na čoveka koji je zadužen da ih vozi gde god treba, što je deo projekta „Seosko povereništvo“, koje finansira Savez vojvođanskih Mađara.
– Kada je reč o manifestacijama, imamo Slavu sela sredinom jula, kao i Zimski bal. Nekoliko nas trenira fudbal u FK „Tromeđe“ ili igra folklor u KUD-u „Vadviragok“, a sve to je u Majdanu. Takođe, preko IPA projekta sa Rumunijom smo prošlog avgusta otvorili Muzej „Tromeđa“, u kojem su izložene starine iz sela, šibice, nošnje, predmeti, novine, fotografije… Međutim, ta zgrada pripada Ministarstvu poljorpivrede i mi bismo želeli da je preuzmemo na lokalnu samoupravu ili Mesnu zajednicu, jer je svakako mi i održavamo – veli Mihok Kucora Aleks, dodajući da se vrata muzeja otvaraju najavljenim posetama.
Za one kojima je ovakva slika i prilika života u Banatu primamljiva, mogu da je realizuju za male novce – maksimalno za 6.000 evra po kući.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
