SAMO DA SE „NE PRELIJE“ KOD NAS Najteža kriza do sad pogodila Evropsku uniju, brojke koje ne bi trebalo samo rastu

Tamara Đurđević | 13:01 | 02.11.23 Nekretnine

Shutterstock

Evropska unija suočava se sa velikom krizom u sektoru nekretnina, pre svega u novogradnji.

Ne samo da su građevinski materijali značajno poskupeli, što kvari planove građevinskim kompanijama, nego su i krediti skočili preko svake mere, zahvaljujući stalnom rastu kamatnih stopa, pa se sve manje porodica odlučuje za investiciju u nove nekretnine.

Najteže pogođene zemlje su među najbogatijima. Broj novih građevinskih dozvola u Nemačkoj pao je za više od 27 odsto u prvoj polovini godine. Dozvole u Francuskoj su do jula smanjene za 28 odsto, a očekuje se da će izgradnja zgrada u Velikoj Britaniji pasti za više od 25 odsto ove godine.

Švedska pati od najgoreg pada od krize iz 1990-ih, sa stopama izgradnje manjim od trećine onoga što se smatra neophodnim da bi se pratila potražnja, piše Blumberg.

Slabljenje tržišta najviše utiče na kuće za jednu porodicu, kao i na najveće stambene projekte. Vonovia, najveći nemački stanodavac, ove godine je na neodređeno vreme odložio sve nove gradnje. A u Švedskoj, ključni projekat za proizvodnju baterija za električne automobile i smanjenje zavisnosti regiona od snabdevanja iz Kine, ne može da privuče dovoljno radnika zbog nedostatka stanova u koje će da ih smesti.

Ovakva situacija, između ostalog, znači da vlade ne ispunjavaju svoja obećanja biračima. Švedska ima ustavno obećanje da će obezbediti pristupačno stanovanje, ali ponuda stanova za iznajmljivanje decenijama nije pratila potražnju, podižući cene kuća i primoravajući ljude da žive kao podstanari na crnom tržištu. U Velikoj Britaniji, izgradnja stambenih jedinica je svake godine promašila cilj od 300.000 godišnje, koji je postavila vladajuća konzervativna vlada 2019.

U Nemačkoj, pristupačno stanovanje je bila jedna od ključnih obaveza vladajuće koalicije kancelara Olafa Šolca kada je preuzela vlast 2021. godine, ali ekonomisti procenjuju da vlada neće postići svoj cilj da doda 400.000 novih domova godišnje najranije 2026. godine.

Pritisak na stanovanje rizikuje proširenje podela u društvu tako što će ljude primorati da izdvajaju više svojih prihoda za smeštaj, a pogotovo usred migrantske krize. Stavovi prema migrantima bi se takođe mogli dodatno pogoršati jer se na njih sve više gleda kao na rivale za oskudan životni prostor. U Lorahu — gradu na jugu Nemačke — nekoliko desetina stanara je bilo prinuđeno da preseli stanove ranije ove godine kako bi oslobodili mesto za izbeglice.

Desničarske partije beleže rast u Nemačkoj u poslednje vreme, sa posebnim akcentom na rešavanje stambene krize, koja je zapravo tek započela, i kojoj se ne nazire kraj.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.