NA PRODAJU „PALATA ALBANIJA” Deo zgrade procenjen je na 4 miliona evra – kupac ima i jednu pogodnost

BizPortal | 10:20 | 19.04.22 Nekretnine

Veoma lepa lokacija.

Youtube printscreen/SB Project

Palata „Albanija“ je prvi oblakoder u Beogradu, izgrađen 1939. godine. Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi. Deo Palate „Albanija“, odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, ponuđen je na prodaju.

Pre tri meseca, 381 kvadratni metar poslovnog prostora u Palati „Albanija“ stavljen je na prodaju. Tender je raspisan u januaru. Ovaj deo zgrade još nije prodat, saznaju mediji.

S obzirom na to da zgrada Palate „Albanija“ pripada Beogradskoj banci koja je u stečaju, to utiče na prodaju, piše RTS.

Stečajni upravnik Mijo Stanarčević objašnjava da je reč o prodaji na 50 odsto procenjene vrednosti, što je specifično u odnosu na prodaju na slobodnom tržištu, a što je veoma privlačno za potencijalne kupce.

– Ako je gradnja kvalitetna, cena nekad može da ode i do onih 100 odsto. Može da se ponovi prodaja iz nekih razloga, a može da se ide i na drugu prodaju, ali tada je cena 20 odsto vrednosti što je praktično kao depozit – kaže Stanarčević.

U okviru stečajnog postupka Beogradske banke, stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita, a postupak je otvoren 2002. godine.

Iako je zgrada Palate „Albanija“ još 1984. proglašena za kulturno dobro, može da se stavi u promet.

U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.

– Nakon što stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, obavlja prodaja objekata – kaže dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

U ovakvim slučajevima novac od prodaje ne ide Zavodu, stečajnom upravniku ili firmi u stečaju, već se deli među poveriocima, a najčešći poverioci su banke.

– Bitno je da u ovom slučaju postoji kontrola suda, nadzorni organ, odnosno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i da postoji odbor poverilaca – ističe stečajni upravnik Mijo Stanarčević.

Dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda naglašava da, kada su u pitanju kulturna dobra, povećana je pažnja da se očuva njihova materijalna i fizička struktura, kako bi očuvali njihovu vrednost.

Prema nacrtu novog Zakona o stečaju, koji bi trebalo da se usvoji ove godine, ubuduće ovakve prodaje obavljaće se na portalu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

To bi trebalo da spreči potencijalne kupce da se dogovaraju o ceni pre same prodaje nepokretnosti, jer se neće ni znati ko su kupci.