SVAKO IMA VIŠAK VODE U SVOM TELU Ovo su uzroci, ali imamo i prirodna rešenja da ne zadržavate tečnost

BizPortal | 12:45 | 08.04.22 Biz Lifestyle

60 odsto naše telesne mase čini voda.

pixabay.com/derneuemann

Zadržavanje tečnosti, odnosi se na prekomerno nakupljanje vode u telesnim tkivima. Ljudsko telo se uglavnom sastoji od vode koja se nalazi u našoj krvi, kostima, mišićima i organima.

Našim telima je potrebna voda da bi funkcionisali, ali ponekad telo može da je zadrži u prevelikim količinama i ovo nakupljanje tečnosti se naziva zadržavanjem vode koje se fizički manifestuje na način da telo izgleda nenormalno natečeno.

U većini slučajeva, kratkotrajno zadržavanje vode nije ozbiljan problem, niti izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Međutim, dugotrajno zadržavanje vode može izazvati neke štetne neželjene efekte.

Zdravstvena stanja koja mogu izazvati zadržavanje tečnosti kao neželjeni efekat uključuju cirozu jetre, srčanu insuficijenciju, otkazivanje bubrega, preeklampsiju (opasno stanje povezano sa trudnoćom) i predmenstrualni sindrom.

Evo pet glavnih razloga zašto telo zadržava vodu i kako da izbegnete ovaj problem.

Ishrana

Natrijum, ili kuhinjska so, je esencijalni nutrijent koji služi brojnim važnim telesnim funkcijama, ali su nam potrebne samo male količine. Prečesto hrana koju jedemo sadrži prevelike količine soli, što uzrokuje zadržavanje tečnosti i povećanje telesne težine.

Preporuka: Preporučena količina unosa natrijuma je 2300 miligrama ili manje dnevno. To može zvučati mnogo, ali to je samo kašičica soli. Ograničite unos soli koristeći alternative, kao što su bilje i začini. Beli luk, đumbir, origano, crni luk, žalfija i biber su održivi izbori. Limunov sok, senf i sirće takođe mogu dodati malo ukusa bez upotrebe puno soli.

Način života

Dugotrajno sedenje ili stajanje dovodi do toga da telo zadržava vodu. Neaktivni način života takođe može izazvati zadržavanje vode. Naravno, u oba slučaja postoje fizički simptomi, uključujući otečene zglobove i noge.

Preporuka: Važno je održavati cirkulaciju krvi u celom telu. Ako vaš posao zahteva da sedite za stolom ceo dan, pravite kratke pauze da izađete i vežbate. Parkirajte dalje od svog doma da biste mogli da prošetate pre i posle posla. Koristite stepenice umesto liftova.

Ako ste neaktivni, važno je razumeti prednosti vežbanja. Ali ne morate rigorozno da trenirate – pokušajte da radite 15 do 30 minuta lagane do umerene vežbe tri puta nedeljno.

Lekovi

Mnogi lekovi na recept navode zadržavanje vode kao neželjeni efekat. To uključuje antidepresive, beta-blokatore, lekove za krvni pritisak, lekove za hemoterapiju i nesteroidne antiinflamatorne lekove bez recepta. Najčešći nesteroidni antiinflamatorni lekovi su aspirin, ibuprofen i naproksen.

Preporuka: Smanjenje lekova na recept zahteva konsultaciju sa lekarom. Razlog zbog kojeg je potreban medicinski nadzor je moguća pojava simptoma ustezanja koji se često javljaju kako se telo prilagođava manjim količinama leka. Poseta lekaru se takođe preporučuje ako primetite prekomerno oticanje od lekova ili drugih lekova protiv bolova.

Hormoni

Veoma je uobičajeno da žene dožive jako nadimanje tokom perimenopauze i menopauze, što je često nusproizvod zadržavanja vode, crevnih gasova i smanjene proizvodnje žuči, ili kombinacija ova tri. Hormoni estrogen i progesteron igraju značajnu ulogu u zadržavanju tečnosti

Do zadržavanja vode može doći kada je nivo estrogena previsok ili kada je nivo progesterona prenizak. Hormonska neravnoteža je razlog zašto je zadržavanje tečnosti veoma često tokom predmenstrualne faze.

Preporuka: Pre svega obratite pažnju na ishranu i izbacite ili smanjite namirnice koje izazivaju nadimanje i gasove. Ako to ne reši problem, možda ćete morati da se testirate na alergije i netoleranciju na hranu. U retkim slučajevima može biti potrebna terapija zamene hormona pod nadzorom ginekologa.

Problemi sa srcem

Zadržavanje tečnosti uzrokovano srčanim problemima može se manifestovati u vidu otoka nogu i stomaka. Ipak, ne treba paničariti i zaključivati unapred, već je važno konsultovati lekara za detaljnije pretrage. Uobičajeni simptomi srčane insuficijencije uključuju vrtoglavicu, umor, ubrzan rad srca, slabost i otežano disanje.

Preporuka: Odmah se obratiti lekaru. Rizik od srčane insuficijencije se povećava što se medicinska intervencija duže odlaže. Vaš lekar može da naruči jedan ili više testova, uključujući testove krvi, rendgenski snimak grudnog koša, elektrokardiogram (EKG), kompjuterizovanu tomografiju (CT) srca i/ili magnetnu rezonancu (MRI).