STRES, SVAKODNEVNE OBAVEZE I PAMĆENJE Da li smo svi postali zaboravniji i šta je tome razlog?
Pixabay/likasbieri
Grent Šilds je držao predavanje za 24 studenta i u jednom trenutku mu je bio blokiran mozak. Nije mogao da se seti imena svog asistenta.
-Bio sam postiđen. Voleo bih da mi je pamćenje dobro kao nekada – rekao je dr Šilds i dodao da je čuo kako se studenti smeju kada je izgovorio pogrešno ime, boreći se da se što pre oporavi. dr Šilds ima 32 godine, istražuje pamćenje i, kada mu se to dogodilo, bio je usred predavanja o tome kako stres utiče na spoznaju.
Privremeni kratkotrajni zaborav je ovih dana sve češća pojava kod većine ljudi, tvrde stručnjaci. Ne možemo da se setimo jednostavnih stvari, imena prijatelja ili saradnika koje nismo videli dugo vremena, reči koje bi trebalo da znamo, pa čak i nekih rutinskih stvari koje smo radili bez razmišljanja.
Danak stresu
-Hronični i kumulativni stres u poslednje dve godine učinio je svoje. Istraživanje koje je vodio dr Šilds otkrilo je da ljudi pogođeni stresom imaju problema sa pamćenjem. Stres negativno utiče na našu pažnju i san, a ovo zauzvrat utiče na pamćenje. Isto tako, hronični stres može oštetiti mozak i izazvati dodatne probleme sa pamćenjem – kaže dr Šilds, profesor na Odeljenju za psihološke nauke na Univerzitetu u Arkanzasu, prenosi Volstrit Džornal.
Takođe, more informacija koje dolaze iz različitih kanala začepljuju naš mozak. Veoma je teško zadržati pažnju jer stalno skrolujemo po telefonima dok istovremeno radimo druge stvari, a to nam, tvrde neuro-naučnici, otežava dugotrajno snimanje određenih uspomena. Veoma je teško zapamtiti nešto bez konteksta, a ova kategorija uključuje imena saradnika koji razgovaraju sa nama uživo, a ne preko Zuma.
Tu je i monotonija naših života u vremenima pandemije. Kako bismo uopšte mogli da se setimo određenog događaja ako je svaki dan isti?
-Novine su pogodne za pamćenje. Kada se sva naša iskustva spoje u jedno, teško je zapamtiti pojedinačne trenutke – rekao je Zakaria Ri, kognitivni neuro-naučnik i profesor psihologije na Univerzitetu Vošington u Sent Luisu.
Šta da uradite kako biste poboljšali pamćenje?
Mišel Trajant (39) krivi dve godine Korone zbog nedavnog zaboravljanja naziva jednog dela tela. Kada ju je njena četvorogodišnja ćerka pitala da li je odrasla u njenom stomaku, Trajantova je osetila da je to idealan trenutak za čas anatomije i pokušala je da joj to objasni. Ne, dušo, ti si zapravo odrasla u …, ali nije mogla da se seti. U tom trenutku je počela da muca, nadajući se da će se setiti reči.
Njena sedmogodišnja ćerka je vikala – Ona hoće da kaže materica. Bebe rastu u majčinom stomaku, ali joj raste stomak, pa vas to malo zbunjuje.
-Kad bih bar imala pamćenje đaka prvaka – rekla je gospođa Trajant.
Pamćenje se pogoršava s godinama, ali naučnici ne znaju kada tačno jer ljudi kognitivno stare drugačije.
Neka istraživanja pokazuju da je pamćenje kod ljudi najbolje u dvadesetim godinama, a zatim sistematski opada, dok neka druga istraživanja pokazuju da najveći pad počinje oko šezdesetih. Ako ste zabrinuti za svoje pamćenje, trebalo bi da posetite lekara, posebno ako drugi primete vašu zaboravnost.
Stručnjaci, s druge strane, preporučuju šta treba da uradite da biste poboljšali svoje pamćenje.
Ne naprežite se
Ako prisiljavajte sebe da se setite nečega, to je kontraproduktivno. Postaćete frustrirani, a ta frustracija omogućava emocionalnom delu mozga da preuzme delove mozga koji su zaduženi za sećanja, kaže Dženifer Kilkus, klinički psiholog i profesor psihijatrije u medicinskoj školi Jejl. Dajte sebi vremena, duboko udahnite, smirite svoje misli i pokušajte ponovo kasnije.
Prestanite da radite više stvari u isto vreme
-Teško je setiti se ili zapamtiti bilo šta ako radite više stvari odjednom – kaže dr Kilkus i ističe da treba da sklonite telefon jer će vam to pomoći da kontrolišete preterani protok informacija. Radite stvar po stvar. Obratite pažnju na male stvari koje radite automatski, kao što je pranje zuba.
-Kada vežbate da obraćate pažnju u trenucima koje ne smatrate važnim, biće vam lakše u trenucima koji su važni – zaključuje dr Kilkus.
Umirite mozak
-Ovo će ojačati prednji režanj mozga, koji je uključen i kod pamćenja i kod sećanja, ali i u regulisanje stresa – kaže dr Mednik.
Ona preporučuje svakodnevnu meditaciju, jogu ili jednostavno kontrolu daha, najmanje deset minuta dnevno. Prošetajte prirodom. Povežite se sa onima koje volite, pričajte dugo, zagrlite nekoga, imajte seksualne odnose.
-Intimnost smanjuje stres jer se osećate bezbedno i zbrinuto, kaže Mednik i dodaje, odspavajte jer to čisti vaš um od štetnih stvari koje blokiraju vaše mentalne procese.
Budite prisutni u društvu
Budite skoncentrisani tokom razgovora s ljudima. Ovo će vam pomoći da bolje zapamtite šta ste hteli da kažete jer vaš um neće biti rastrzan i preopterećen, a lakše ćete zapamtiti šta je rečeno.
Dakle, uklonite telefon, isključite televizor i obratite pažnju na ono što vam ljudi govore. Ne čekajte samo da dođete na red za razgovor.
-Moramo da pristupimo svakom razgovoru s namerom. Ako nemamo duboku vezu, kako možemo uopšte očekivati da se sećamo šta se dogodilo – zaključuje dr Žanin Tarner, profesorka komunikologije na Univerzitetu Džordžtaun.
Možda vas zanima
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
