SAMO DOBRONAMERNA KRITIKA IMA SMISLA Ovo su rezultati studije koju je sprovelo Američko udruženje psihologa
Shutterstock
Konstruktivne povratne informacije ili kritike uvek treba da dolaze sa pozicije dobrih namera. Ako dajete konstruktivnu kritiku, vaša namera je da pomognete drugoj osobi, a ne da je povredite ili osramotite.
Navesti u direktnom izveštaju ili reći kolegi da su uradili nešto pogrešno ili da su mogli bolje, može biti sramotno. I sama mogućnost sukoba može da izazove uznemirenost, pa dosadašnja istraživanja uglavnom pokazuju da mnogi od nas zbog toga izbegavaju da komentarišu tuđe radove.
Međutim, novo istraživanje koje je objavilo Američko udruženje psihologa pokazuje da bi vaš kolega koji je odlutao tokom prezentacije mogao ceniti vaša razmišljanja.
Za studiju je sprovedeno pet eksperimenata u kojima su učesnici bili upareni i jedan je morao da kaže koliko želi da dobije povratnu informaciju o svom radu, a drugi koliko želi takve informacije. U svih pet eksperimenata, učesnici koji su trebali da pruže informacije potcenili su želju svog partnera za konstruktivnom kritikom i stoga je nisu pružili.
Ključna reč je „konstruktivno“. Cilj konstruktivne kritike je stvaranje pozitivnog ishoda pružanjem korisnih saveta ili korisnih sugestija za budućnost.
Međutim, čak i pružanje korisnih informacija u pogrešno vreme ili na pogrešan način može demotivisati primaoca, upozoravaju stručnjaci. Evo šta savetuju kako da nekome pošaljete delotvornu kritiku.
Konstruktivna protiv nekonstruktivne kritike
-Povratne informacije o vašem radu mogu biti najveći poklon koji vam menadžer može dati – kaže Amanda Ogustin, konsultant za karijeru u TopResume i napominje da konstruktivna povratna informacija ili kritika nečijeg rada uvek treba da dolazi sa pozicije dobre namere. Ona je dadala da ako date konstruktivnu povratnu informaciju, vaša namera je da pomognete drugoj osobi, a ne da je povredite ili osramotite.
Konstruktivna kritika se često sastoji od konkretnih primera gde ste videli da je osoba pogrešila i nudi predloge za poboljšanje. Nekonstruktivna povratna informacija o nečijem radu ne daje rešenja i nije specifična.
-Destruktivne povratne informacije obično ostavljaju zaposlenima da se osećaju neugodno, a da ne razumeju šta tačno rade pogrešno ili šta mogu da urade da budu bolje – kaže Ogustin.
Ona ističe da takve povratne informacije su obično veoma nejasne i ne pružaju zaposlenom ono što mu je potrebno.
-Nekonstruktivne povratne informacije o nečijem radu su, na primer: “Ne ispunjavaš moja očekivanja“, “Radiš ispod proseka“ ili “Moraš da radiš bolje“ – objašnjava ona.
Izbegavajte fraze koje uključuju krivicu
-Čak i ako imate dobre namere da pomognete, komunikacija može biti izazovna. Reči koje birate su važne i trebalo bi da budu ohrabrenje – kaže Luiza Tejtum, koja nadgleda kvalitet usluga i učinak osoblja u njujorškoj javnoj biblioteci.
-Razmislite o izbegavanju bilo kakvih reči ili fraza koje impliciraju krivicu – upozorava ona i dodaje da ovo može uključivati termine kao što su:
Trebao bi…
Kad bih bio ti…
Ti uvek…
Ovo je problem već neko vreme…
Ublažite svoje komentare o nečijem radu pozitivnim pojačanjem, predlaže ona. Na primer, mogli biste reći: “Mislim da je strategija ili projekat koji ste razvili za X bio izvanredan, ali kako bismo mogli da ga učinimo još boljim sledeći put?“
Obezbedite pravovremene povratne informacije
-Ako je problem manji, možete sačekati dok ne obavite privatni razgovor da objasnite svom kolegi šta radi pogrešno – kaže Ogustin.
Takođe, dodala je ona da ako je stvar važnija, možda ćete morati da delujete brže.
-Preispitivanje nečijeg učinka najbolje je uraditi ubrzo nakon što primetite ponašanje ili događaj koji zahteva ispravku. Ne čekajte da prođe mesec dana od incidenta da biste o tome razgovarali sa kolegom, članom osoblja ili čak sa svojim pretpostavljenim – istakla je ona.
Međutim, uverite se da ste u pravom raspoloženju za razgovor.
-Nemojte komentarisati ako ste uznemireni zbog nečega što je pošlo naopako, jer to može da iskrivi poruku. Konstruktivna poruka u takvim okolnostima može se shvatiti kao negativna – upozorava Ogustin.
Otkucajte ili zapišite svoje misli i zapamtite da svaka kritika ili povratna informacija o nečijem radu ima za cilj da poboljša buduće performanse, a ne da se nekome zameri za ono što se dogodilo u prošlosti.
-Uspeh na radnom mestu je rezultat timskog rada. Ako su povratne informacije tačne i nude rešenja za slabosti, onda svi dobijaju – zaključila je Tejtum.
Možda vas zanima
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
