OBRATITE PAŽNJU NA OVE NAVIKE Stvari koje lako izazovu anksioznost kod ljudi, a da toga nisu ni svesni
shutterstock/fizkes
Simptomi anksioznosti mogu prevladati od svih vrsta – nervoza, strah, panika, znojenje, ubrzani rad srca. Sve ovo može biti nešto privremeno, ali može doći i do tačke kada pređe granicu i onda utiče na sposobnost osobe da normalno funkcioniše u svakodnevnom životu. To znači da anksioznost može eskalirati do te mere da osoba nije u stanju da samostalno radi svoj posao, obavlja kućne poslove, brine o sebi ili voljenim osobama. Okidači anksioznosti su različiti za sve, a pravovremeni odgovor može sprečiti ozbiljnije posledice.
Osećaj da nam je emotivno ‘ponestalo benzina’
Stalno mislite da nešto nije u redu sa vama i da ste bolesni, a upravo to može dovesti do anksioznosti. Stručnjaci kažu da fizički simptomi mogu izazvati potpuni anksiozni poremećaj ako briga ometa svakodnevno funkcionisanje. Ovde je vredno napomenuti da u ovu kategoriju spadaju i ubrzani rad srca, hiperventilacija, znojenje i osećaj slabosti.
Briga za svoje voljene
Za neke ljude, anksioznost ne dolazi od brige o sebi, već od brige o tome šta bi se moglo dogoditi njihovim voljenima, decom, bliskim članovima porodice ili prijateljima.
Nedostatak sna
Spavanje je odličan pokretač i suštinska stavka svakog zdravlja. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, odrasli treba da imaju najmanje sedam sati kvalitetnog sna dnevno. Jer upravo nedostatak sna utiče na pogoršanje anksioznosti. Tokom godina, otkriveno je da nivo anksioznosti raste nakon noći nesanice. Američko udruženje za anksioznost i depresiju ističe da nedostatak sna može uzrokovati anksioznost, ali anksioznost može uzrokovati probleme sa spavanjem. Doktor McCann ističe da kada ljudi ne spavaju, postaju mnogo osetljiviji na efekte supstanci koje izazivaju anksioznost, kao što su kofein i drugi stimulansi.
Kofein i stimulansi
Suzan Bouling, psiholog iz Centra za zdravlje žena Klivlendske klinike, rekla je da neke studije pokazuju da konzumiranje više od 200 miligrama kofeina može povećati verovatnoću anksioznosti i napada panike kod ljudi koji su na njega osetljivi. Prirodni efekti kofeina stimulišu niz senzacija, kao što su brži otkucaji srca, zagrevanje tela, povećana brzina disanja – što sve oponaša anksioznost.
Stalno ste na dijeti
Želite da smršate i stalno ste na dijeti iako znate da nije previše zdrava? Ako ne jedete dobro, nećete se ni osećati dobro, a loša ishrana veoma utiče na mentalno zdravlje. Nedavna istraživanja pokazuju da konzumiranje puno prerađenih ugljenih hidrata može povećati rizik od anksioznosti. Istraživači smatraju da bi to moglo biti zbog ponovljenih i brzih promena nivoa glukoze u krvi.
Strah od odvajanja od voljene osobe
Odvajanje od najmilijih takođe može biti okidač za anksioznost, kako kod dece i adolescenata, tako i kod odraslih. U Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje ističu da takve osobe često brinu da li će im se desiti neka šteta dok su razdvojene, pa zato izbegavaju bilo kakvo razdvajanje.
Zabrinutost zbog ekoloških katastrofa
Ekstremne klimatske promene dešavaju se sve češće i iako su ljudi na njih već navikli, ovakvi događaji izazivaju veliki stres i anksioznost. Takva anksioznost je poznata kao eko-anksioznost, novi termin nametnut kao rezultat promena koje se dešavaju u prirodi i oko nas i kako ona utiče na čoveka. Pandemija virusa COVID-19 takođe je dovela do stvaranja novog koncepta: koronafobije. Tokom pandemije, istraživači su otkrili da su zabrinutosti povezane sa virusom COVID-19 dovele do većeg nivoa anksioznosti.
Možda vas zanima
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
