PLANETA SE MENJA IZ DANA U DAN Kako klimatske promene utiču na naše zdravlje i još nekoliko posledica

BizPortal | 11:33 | 16.04.22 Biz Lifestyle

Evo koje stvari se menjaju sa vremenom.

Bliži se još jedan Dan planete Zemlje, koji nas je naveo da postavimo važno i aktuelno pitanje: Kako klimatske promene utiču na naše zdravlje? Nadamo se da će nam podizanje više ekoloških pitanja i održavanje diskursa o održivosti pomoći da uvedemo sve više i više navika koje mogu dovesti do održivije i zelene budućnosti.

U proteklih nekoliko godina bili smo svedoci raznih prirodnih katastrofa. Ovo je navelo mnoge da se zapitaju u kojoj meri klimatske promene utiču na ekstremne vremenske promene i da li ove ekstremne vremenske promene imaju posledice i na naše zdravlje?

Kako klimatske promene utiču na naše zdravlje

Naučnici su dokazali da određeni toplotni udari, poplave i suše imaju direktne veze sa klimatskim promenama izazvanim ljudima. Globalno povećanje prosečne temperature povećava intenzitet, ali i trajanje ekstremnih promena vremenskih uslova, što pokazuje najnoviji, prilično dramatičan izveštaj IPCC-a o kome smo pisali ovde.

Za portal Mind Bodi Green meteorolog Boni Šnajder objasnila je da su katastrofe izazvane klimatskim promenama samo jedan od uzroka promena u psihičkom i fizičkom stanju ljudi. Drugi uzroci uključuju veću izloženost bolestima uzrokovanim višim temperaturama i veću izloženost alergenima. Pored toga, povećan je rizik od prenošenja zaraznih bolesti.

Istraživači su otkrili da sezona alergija traje 20 dana duže nego pre jedne decenije, a polen nije jedini faktor koji izaziva simptome alergije.

Šumski požari, kojih je sve više i brže se šire, emituju čestice koje su četiri puta manje od polena ili prašine. A ove čestice prodiru duboko u pluća i krvotok, povećavajući rizik od srčanih i plućnih bolesti, kao i dijabetesa.

Istraživanje Centra za istraživanje kardiovaskularnih tehnologija iz 2018. pokazalo je da se rizik od srčanog udara povećava dan nakon šumskog požara. Neki procenjuju da je udisanje tog dima isto što i pušenje sedam cigareta dnevno, kaže Boni Šnajder.

Toplija planeta donosi i duže toplotne talase tokom leta. Za one koji žive u gradovima, temperature mogu biti za 6 do 12 °C više nego u ruralnim područjima. Zdravstveni problemi izazvani toplotom su pogoršani klimatskim promenama. Procenjuje se da će do 2030. godine ljudi doživeti četiri do osam puta više letnjih dana sa temperaturama iznad 35°C nego danas.

Klimatske promene i mentalno zdravlje

Sama pomisao na ekstremna upozorenja prirode kod mnogih stvara anksioznost. A za one sa eko-anksioznošću (termin definisan kao hronični strah od planetarne propasti), gledanje slika i izveštaja o bilo kojoj prirodnoj katastrofi može izazvati napade panike. Nedavna globalna anketa pokazala je da 56 odsto mladih veruje da je čovečanstvo osuđeno na propast.

Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da provođenje vremena u prirodi (šetnja, baštovanstvo, učešće u ekološkim aktivnostima) može pomoći u borbi protiv ekološke anksioznosti. Kada se takve aktivnosti obavljaju u društvu, to ima dodatne koristi.

Naučne studije sugerišu da praktikovanje svesnosti i meditacije takođe mogu biti od koristi kod ljudi koji pate od ove vrste anksioznosti. Više saveta kako da se izborimo sa anksioznošću usled klimatskih promena dala nam je naša stručna saradnica dr Ljiljana Škrinjarić, specijalista psihijatar, psihoterapeut, a možete ih pronaći ovde.

Zaključak je da klimatske promene utiču na svakog od nas pojedinačno (telo, um i duh), kao i na čovečanstvo u globalnim razmerama. Još uvek nije kasno da se preduzmu koraci za smanjenje klimatskih promena, a samim tim i optimizacija zdravlja i blagostanja svakog od nas, pojedinačno. Ali nismo imali mnogo vremena da delujemo.