„KLIMATSKI KOŠMAR“ Da li ste znali da moda razara životnu sredinu – i to traje decenijama

Aleksandra Anđelković | 12:44 | 05.03.24 Biz info

Ubica životne sredine.

Foto:Shutter

Poznato je da naftna i gasna industrija predstavljaju najveće zagađivače životne sredine, međutim, malo kome pada na pamet da je u vrhu po uništavanju prirode – modna industrija. Štaviše, francuska vlada baš zbog toga razmišlja da uvede kazne za modne kompanije, jer stalno na tržište izbacuju nove proizvode, što povećava potrošnju, a samim tim i zagađenje životne sredine.

Podaci su što se tiče modnih brendova, poražavajući. Prema analizi Bisnis Insajdera, modna proizvodnja doprinosi sa 10 odsto ukupne globalne emisije ugljenika. Poređenja radi, toliko štetnih gasova proizvede i cela Evropska unija. Tokom svog proizvodnog procesa, industrija mode zagađuje reke i potoke, dok 85 odsto svih tekstilnnih proizvoda odlazi na deponije širom sveta, svake godine. Da je stvar ozbiljna, govori i činjenica da su američki mediji situaciju oko lošeg uticaja modne industrije na prirodu nazvali „klimatskim košmarom“.

Kako smo došli dotle? Takozvana „brza moda“ počela je da se razvija 1990-ih kada su kompanije, potpomognute nedostatkom industrijskih propisa, videle profit u brzom i jeftinom pravljenju odeće. Između 2000. i 2014. godine, kompanije za odeću širom sveta su udvostručile svoju proizvodnju. Primera radi, jedna čuvena modna kompanija, popularna i u Srbiji, proizvodila je ogromne količine odeće u veoma kratkom roku (15 dana), i praktično sa proizvodne trake ih je slala u prodaju, samo da što pre sve rasproda i ostvari veliki profit.

Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta Mintel, generacija Z (rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010-ih) kupuje više stvari brze mode nego starije generacije (možda nije iznenađujuće, s obzirom na razlike u prihodima). Takođe, mnogi kupuju odeću koju nikada ne nose i to je sve doprinelo većem zagađenju. Naravno, nijedna generacija nije posebno kriva, nego isključivo proizvođači, jer stavljanje odgovornosti na potrošače bez novca samo oslobađa od odgovornosti profitabilne industrije.

Šta sve obuhvata štetni uticaj modne industrije na životnu sredinu:

1. Voda

Uticaj „brze mode“ na životnu sredinu obuhvata iscrpljivanje neobnovljivih izvora, emisiju gasova staklene bašte i korišćenje ogromnih količina vode i energije. Modna industrija je druga najveća potrošačka industrija vode, koja zahteva oko 700 galona za proizvodnju jedne pamučne košulje i 2 000 galona vode za proizvodnju para farmerki. Business Insider takođe upozorava da je bojenje tekstila drugi najveći zagađivač vode na svetu, jer se voda koja je ostala od procesa bojenja često baca u jarke, potoke ili reke.

2. Mikroplastika

Štaviše, brendovi koriste sintetička vlakna poput poliestera, najlona i akrila kojima su potrebne stotine godina da se biorazgradi. Izveštaj Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) iz 2017. procenjuje da 35 odsto sve mikroplastike – sitnih komada nerazgradive plastike – u okeanu potiče od pranja sintetičkog tekstila poput poliestera.

Prema dokumentarcu objavljenom 2015. godine, „The True Cost“, svet potroši oko 80 milijardi novih komada odeće svake godine, 400 odsto više od potrošnje pre dvadeset godina. Prosečan Amerikanac sada proizvodi 82 funte tekstilnog otpada svake godine. Proizvodnja kože zahteva velike količine hrane, zemlje, vode i fosilnih goriva za uzgoj stoke. Zatim, proces štavljenja kože je među najotrovnijim u celom lancu snabdevanja mode, zato što hemikalije koje se koriste za štavljenje, uključujući mineralne soli, formaldehid, derivati katrana i razna ulja i boje, nije biorazgradiv i kontaminira izvore vode.

3. Energija

Proizvodnja plastičnih vlakana u tekstil je energetski intenzivan proces koji zahteva velike količine nafte i oslobađa isparljive čestice i kiseline poput hlorovodonika. Pored toga, pamuk, koji se nalazi u velikoj količini proizvoda brze mode, takođe nije ekološki prihvatljiv za proizvodnju. Pesticidi za koje se smatra da su neophodni za uzgoj pamuka predstavljaju rizik po zdravlje poljoprivrednika.

Da bi se suprotstavili ovom otpadu izazvanom brzom modom, održivije tkanine koje se mogu koristiti u odeći uključuju divlju svilu, organski pamuk, lan, konoplju i liocel.

Šta države mogu da učine? Vlade moraju biti aktivnije uključene u štetne efekte modne industrije. Britanski ministri odbacili su izveštaj članova parlamenta o uticaju brze mode na životnu sredinu. S druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron sklopio je pakt sa 150 brendova kako bi modnu industriju učinio održivijom.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.