Od Nove godine, prvi Miki i Mini Maus nisu više pod zaštitom autorskih prava

Stanko Stamenković | 19:42 | 24.12.23 Biz Lifestyle

Sada pripadaju celom svetu, ne samo kompaniji "Dizni".

Foto: Youtube printscreen/Walt Disney animation studios

Dva najtraženija lika na filmu i televiziji ući će u javni domen 1. januara, što će omogućiti stvaraocima da koriste originalne verzije Mikija i Mini Maus kako bi pravili nove projekte bilo koje vrste. To će verovatno doprineti kreiranju niza filmova i knjiga poput „Vini Pu: Krv i med“ i „Ponos i predrasude i zombiji“, zasnovanih na drugim popularnim likovima nad kojima su istekla autorska prava.

Nemi film „Parobrod Vili“ (objavljen 1928. u režiji Volta Diznija i Uba Iverksa) takođe će ući u javni domen 1. januara, zajedno sa originalnim verzijama Mini i Mikija Mausa.

Istek autorskih prava na originalne verzije likova značiće da su prvi put dostupni crtačima, filmskim stvaraocima, piscima i svima drugima kojima bi mogli biti od koristi – značajan trenutak za stvaraoce koji su dugo bili ograničavani čestim Diznijevim pokretanjem pravnih postupaka kako bi zaustavili povredu autorskih prava, prenosi Forbs.

Kasnije verzije Mikija i Mini, koje se pojavljuju u brojnim Diznijevim filmovima i TV emisijama, i dalje su pod autorskim pravima, a Dizni je rekao AP-u da će Miki „i dalje imati vodeću ulogu kao globalni ambasador kompanije Volta Diznija“.

Druga dela koja će ući u javni domen 2024. uključuju „Ljubavnik Ledi Četerli“ D. H. Lorensa, „Orlando“ Virdžinije Vulf, „Misterija plavog voza“ Agate Kristi i „Kuća kod Puovog ćoška“, knjiga o Viniju Puu u kojoj se prvi put pojavljuje Tigar, čime se ovaj lik prvi put stavlja u kategoriju slobodne upotrebe.

Tokom poslednjih nekoliko godina, dela poput originalne knjige „Vini Pu“, „Veliki Getsbi“, „Metropolisa“, „Podstanar: Priče o London Fogu“ (prvi triler Alfreda Hičkoka) i poslednjih priča o Šerloku Holmsu Artura Konana Dojla su puštena u javni domen.

Takva isticanja autorskih prava dovela su do projekata poput „Vini Pu: Krv i med“, horor filma sa simpatičnim medom, koji je zaradio 4,94 miliona dolara na svetskom bioskopskom tržištu nakon što je pušten u februaru. Radnja prati ubilačkog Pua i njegovog najboljeg prijatelja, Praseta, kako terorišu studente i Kristofera Robina, njihovog originalnog ljudskog saputnika. Film ima ocenu publike od 50% i ocenu kritičara od 3% na Rotten Tomatoes-u.

Miki i Mini se tako pridružuju relativnoj dugačkoj listi Diznijevih likova koji su u javnom domenu, kao što su Petar Pan, Bambi, Mala sirena, Snežana i Pepeljuga, koji su tema klasika autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, pre nego što ih je Dizni adaptirao za film.

Miki i Mini Maus prvobitno je trebalo da uđu u javni domen 1984. godine, ali je Zakon o autorskim pravima iz 1976. produžio rokove autorskih prava na 75 godina, pomerivši isticanje autorskih prava za „Parobrod Vili“ na 2004. godinu. Kongres je 1998. doneo još jedan zakon, kasnije nazvan „Zakon o zaštiti Mikija Mausa“ koji je produžio trajanje autorskih prava za još 20 godina, a pravilo od 95 godina važi i danas.

Formalno nazvan Zakon o produženju autorskih prava, ovaj propis su izlobirali Dizni i drugi koji su želeli da zaštite svoju imovinu, uključujući Udruženje američke filmske industrije i imanje Džordža Geršvina. „Parobrod Vili“ lansirao je Mikija i Mini Maus kada je izdat 1928. godine. Bio je to jedan od prvih crtanih filmova sa sinhronizovanim zvukom i postao je jedan od najpopularnijih crtanih filmova svoje ere, posebno poštovan zbog svojih tehničkih inovacija. Prema Muzeju moderne umetnosti, kritičari su smatrali da je Miki iz „Parobroda Vili“ amalgamacija likova poput Čarlija Čaplina, Daglasa Ferbenksa i Freda Astera.

Jedan od sudskih postupaka koji je Dizniju doneo reputaciju u sprovođenju postupaka za zaštitu autorskih prava (što su neki smatrali preteranim) bio je protiv crtačke grupe Vazdušni gusari, koja je izdala dva stripa sa Mikijem tokom 1970-ih i suočila se sa brzom pravnom reakcijom Diznija.

Stripovi su parodirali originalni lik Mikija i prikazivali ga u različitim situacijama, uključujući polne odnose i upotrebu droga. Nakon nekoliko godina na sudu, Dizni je dobio postupak, a O’Nil, kojio sada ima 81 godinu, pristao je da više nikada ne crta Mikija Mausa. Ovih dana je rekao za Varajeti da mu još uvek mogu naplatiti kaznu od 190.000 dolara ako ikada nacrta sliku Mikija Mausa.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.