SAMO 4 RADNA DANA – MOGUĆE JE Eksperiment pokazao zapanjujuće rezultate

Tamara Đurđević | 13:38 | 04.09.23 Karijera

Puna plata za skraćeno radno vreme.

Foto: Shutterstock

Veliki međunarodni eksperiment s četvorodnevnom radnom nedeljom pokazao je da se takav koncept rada isplati i poslodavcima i zaposlenicima.

Stoga je velika većina kompanija koje su učestvovale u njemu odlučila da se više neće vraćati na stari sistem.

Štaviše, pokazalo se da su zaposleni koji su radili po tom konceptu u nastavku eksperimenta koji je produžen sa šest meseci na godinu dana uspeli uspešno da obave sve dodeljene zadatke uz dodatno skraćenje radnog vremena, piše portal Indeks.

Što je duže eksperiment trajao, to se radno vreme više skraćivalo

Drugim rečima, što su ljudi duže radili na nove, efikasnije načine, to su im radne nedelje postajale kraće.

Nakon šest meseci radnici su izjavili da su manje iscrpljeni, da im se zdravlje poboljšalo te da su zadovoljniji poslom, a pritom su svoje prosečno radno vreme smanjili za oko četiri sata, na 34 sata nedeljno.

Oni koji su nastavili po istom rasporedu punih 12 meseci dodatno su skratili radno vreme na oko 33 sata nedeljno, tvrde istraživači. U isto vreme nastavili su da izveštavaju o boljem mentalnom i fizičkom zdravlju te o ravnoteži između posla i privatnog života.

To su pokazali rezultati eksperimenata sprovedenih tokom proteklih 18 meseci u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Irskoj, a potvrdila su ih i iskustva iz Australije i Novog Zelanda.

U novim eksperimentima učestvovale su različite firme iz različitih industrija, od neprofitnih organizacija, preko dizajnerskih agencija, do proizvođača.

100% zadataka u četiri dana za istu platu

Koncept četvorodnevne radne nedelje u kojem zaposleni primaju 100% plate za 80% uobičajenih radnih sati uz održavanje 100% produktivnosti poslednjih godina postaje sve popularniji širom sveta.

Neprofitna organizacija 4 Day Week Global, koja sprovodi testiranja ovog koncepta i sarađuje s vladama kako bi im pomogla u oblikovanju odgovarajućih politika, objavila je nedavno četvrtu fazu svojih istraživanja, čiji je fokus bio na dugoročnom uticaju ovih eksperimenata.

Petodnevna radna nedelja je stara konvencija

Zvonimir Galić s Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, jedan od vođa studije Upravljanje ljudskim potencijalima na Sveučilištu u Zagrebu, smatra da je četverodnevna radna nedelja verovatno budućnost rada.

-Trenutna 40-satna radna nedelja je socijalna konvencija koja je nastala pre gotovo sto godina u industrijskoj ekonomiji i pitanje je koliko je primerena za sadašnju situaciju-kaže Galić.

-Na primer, zanimljivo je primetiti da je u zapadnom svetu od 2. svetskog rata produktivnost višestruko porasla, a da je broj radnih sati ostao više-manje konstantan i kreće se oko tih 40 sati ostvarenih u petodnevnoj radnoj nedelji. Definitivno se nisu ostvarile prognoze poznatog britanskog ekonomista Kejnsa koji je 1930-ih smatrao da će snažni tehnološki razvoj dovesti do skraćenja radne nedelje na 15 sati, a da ćemo ostatak koristiti za lični rast i razvoj. Sto godina kasnije četvorodnevna radna nedelja mogla bi biti korak u tom smeru- dodaje Galić.

Prvo istraživanje duže od pola godine

Ovo je prvo istraživanje koje je pratilo takav sistem rada tokom 12 meseci umesto tokom šest meseci. Ranija, polugodišnja istraživanja dala su slične rezultate, međutim, postojala je sumnja da su pozitivni efekti bili posledica činjenice da se radilo o novini, da bi oni s vremenom mogli nestati ili se smanjivati.

Istraživanje je uključilo povratne informacije dobijene od 988 osoba koje su radile u 41 firmi u SAD i Kanadi koje su prošle godine prešle na četvorodnevnu radnu nedelju.

-Ispitivanja su pozitivna u svim aspektima s ovim novim dokazima koji pomažu da se opovrgne zabrinutost da su prethodni uspesi bili rezultat novosti i da se dugoročno ne bi mogli održavati- pišu autori u izveštaju.

Nakon 12 meseci dodatno skratili radno vreme

Štaviše, istraživanje je utvrdilo da je produženjem rada po novom sistemu došlo do daljeg poboljšanja telesnog i mentalnog blagostanja zaposlenih te istovremenog povećanja produktivnosti.

-Uvidi nakon 12 meseci su izuzetno pozitivni i doprinose izgradnji snažnih dokaza koji pokazuju trajne pozitivne učinke skraćenog radnog vremena- rekli su u izveštaju osnivači 4 Day Week Global Šarlot Lokhart i Endru Barns.

-Ovi rezultati pokazuju dalje pozitivne trendove u poslovnim koristima, dobiti za zdravlje i za osećaj blagostanja, kao i u uticajima na okolinu, te pružaju čvrst temelj za široko usvajanje četvorodnevne radne nedelje- dodali su.

Istraživanje je utvrdilo da su početna smanjenja iscrpljenosti, koja su se primetila nakon uvođenja četvorodnevne radne nedelje, uveliko ostala nakon 12 meseci, dok su samoprocenjeni rezultati telesnog i mentalnog zdravlja tokom godine nastavili da se poboljšavaju.

Velika većina zaposlenih želi da nastavi tako da radi

Od učesnika studije njih 95% želelo je da nastavi s konceptom, gotovo 70% doživelo je smanjenje iscrpljenosti, 40% se osećalo manje pod stresom, a anksioznost se smanjila za 39% ispitanika.

Mereno na samoprocenjenom nivou od jedan do pet, gde je pet najbolja ocena, mentalno zdravlje učesnika eksperimenta povećalo se s 2,92 pre početka eksperimenta na 3,42 nakon godinu dana, dok se njihovo fizičko zdravlje povećalo s 3,05 na 3,41.

Takođe je zabeležen veliki porast samoprocenjene produktivnosti.

Istraživanje je utvrdilo da zaposleni koji su se prebacili na 4-dnevni radni sistem nastavljaju da rade efikasnije umesto da pokušavaju da zbrzaju i naguraju petodnevni posao u četiri dana.

Potvrđena poznata psihološka istraživanja

Galić kaže da rezultati istraživanja potvrđuju ranija psihološka istraživanja.

-Što se tiče zadovoljstva, odnosno subjektivne dobrobiti, tu je situacija relativno jasna. Osim da radimo, svi imamo i druge životne uloge, a njihovo kontinuirano usklađivanje uzrokuje stres i, u gorim slučajevima, izaziva ‘burnout’, što može imati dugoročne posledice i na zdravlje i na produktivnost. Četvorodnevna radna nedelja pomaže nam da bolje uskladimo radnu i ostale uloge, ali se i bolje odvojimo od posla za vreme dužeg vikenda. Zanimljivo, istraživanja su pokazala da je redovno psihološko odvajanje od posla navika visokoproduktivnih ljudi jer im omogućava dugoročniju motivaciju i produktivnost- kaže hrvatski naučnik.

-Što se tiče produktivnosti, tu je očita jedna stvar koju bih hteo da potcrtam – produktivnost zavisi od uslova u kojima ljudi rade, te o njihovoj motivaciji. Činilac jednačine koji se u skraćenju radne nedelje menja je motivacija ljudi. Drugim rečima, kad su zadovoljniji i motivisaniji, ljudi obave više posla za manje vremena. Pretpostavka o tome da su sretni radnici produktivniji smatra se jasno naučno potvrđenom- tumači on.

Zadovoljna je i većina kompanija

Posebno je zanimljivo to što su i kompanije koje su učestvovale u istraživanjima vrlo pozitivno ocenile ukupno iskustvo, prosečnom ocenom 8,7 od 10.

Neke od ključnih zabeleženih prednosti bile su poboljšanje produktivnosti i kvaliteta, privlačenje novih zaposlenih, te smanjenje odlazaka starih.

Prihodi uključenih kompanija porasli su u proseku za 15%, dok su zaposleni za 32% manje razmišljali o napuštanju posla.

Nijedna od uključenih kompanija nije izrazila nameru da se vrati na petodnevnu radnu nedelju. Čak 89% njih odlučilo je da će definitivno nastaviti s konceptom četvorodnevne radne nedelje, a 11% je najavilo da će to vrlo verovatno učiniti.

Pandemija je pomogla eksperimentisanju

Galić kaže da je jedan faktor koji je sigurno uticao na popularnost ovih promena među poslodavcima bila nedavna pandemija za vreme koje je znatan udeo radne snage radio od kuće.

-U tim promenjenim uslovima deo menadžmenta shvatio je da je pojam radnog vremena u nekim poslovima i uslovima besmislen pa su se, ispravno, počeli fokusirati na to koliko ljudi odrade. Dodatno, svi poslodavci u zapadnom svetu nose se s problemom nedostatka radne snage pa su zainteresovani za inovacije kojima postaju privlačni radnicima, odnosno vode više računa o zadovoljstvu radnika-kaže Galić.

Slična iskustva u Australiji i na Novom Zelandu

Ovi rezultati podudaraju se s iskustvima 19 australijskih i novozelandskih kompanija koje su učestvovale u eksperimentu u drugoj polovini 2022. On je pokazao da su zaposleni kompanija koji su usvojili kraću radnu nedelju bili zadovoljniji svojim poslovima, manje iscrpljeni te manje skloni uzimanju bolovanja i slobodnih dana.

Britanska multinacionalna kompanija Unilever proširila je svoju probu četvorodnevne radne nedelje na osoblje u Australiji nakon uspešnog 18-mesečnog pilot-projekta na Novom Zelandu. U novozelandskom eksperimentu, koji je trajao od decembra 2020. do juna 2022, 80 zaposlenih radilo je četiri dana u nedelji uz 100% svoje plate, pri čemu su se obavezali na 100% truda na poslu.

Kompanija je izvestila o snažnim rezultatima u ispunjavanju poslovnih ciljeva, dok je izostanak s posla pao za 34%, a ispitano osoblje prijavilo je smanjenje stresa od 33% i smanjenje sukoba između posla i privatnog života za 67%. Firma je takođe najavila da će nastaviti ispitivanje na Novom Zelandu i proširiti ga na Australiju na 12 meseci.