GADAN POSAO Radnici na kruzerima zarađuju hiljade evra, ali pola daju državi
Foto: Shutterstock
Radnici na kruzerima koji svoju platu redovno zarađuju daleko od rodne zemlje prema domaćem Zakonu kao da ne postoje. Njihov status je kako i sami kažu gori nego kod frilensera jer se vode kao nezaposleni sa primanjima, što dovodi do naplate poreza od preko 50 odsto sa doprinosima. To je pokušano da se reši novim zakonskim izmenama, međutim, pomorci ponavljaju da nisu frilenseri i da se nigde u svetu ne oporezuju na taj način.
Poslednjih godina, frilenseri su bili na meti za ne plaćanje poreznih obaveza, što je otvorilo i pitanje da li uredno izmiruju obaveze i pomorci. Dok u okolnim zemljama Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori pomorci plaćaju minimalne do 15% poreze i doprinose u Srbiji Zakon ove radnike ne prepoznaje. Oni se vode kao nezaposleni sa primanjima i to dovodi do naplate poreza od 45-55% sa doprinosima, piše Blic.
To što ne plaćaju porez državi u kojoj imaju prijavljen boravak je zapravo iz razloga što većina njih ni ne zna da treba da ga plati. Gotovo 90 odsto radnika na kruzeru ne zna svoj status, odnosno, ne znaju da li su zaposleni. Knjigovođa iz Beograda objašnjava da oni maju dve mogućnosti, i obe podrazumevaju određene obaveze. Mogu da se „deklarišu“ kao frilenseri, odnosno da sklope ugovore o delu i onda su dužni da svojoj državi plate poreze i doprinose.
Po Zakonu radnici na kruzeru imaju obaveze
Iako oni tvrde da ih domaći Zakon ne prepoznaje, stručnjaci kažu da to nije tačno.
– Prepoznaje ih zakon besprekorno. Ili rade po ugovoru o delu sa primanjem neto, ili bruto zarade za stranog poslodavca, ili su u punom radnom odnosu. Ako su zaposleni na puno radno vreme, što se ređe dešava u početku, jer niko od njih ne dobije kao početnu poziciju stalno zaposlenje, oni posle dovoljno godina stiču pravo na penziju gde su im uplaćivani doprinosi – objašnjava knjigovođa.
On navodi da oni našoj državi nisu dužni ništa, osim da donesu potvrdu. Ukoliko imamo ugovor sa tom državom o međudržavnom oporezivanju, da se plaća samo na jednom mestu, a mogu i da se leče ovde.
– Ukoliko se dokaže da se plaća na drugom mestu, a može da se dokaže i pasošem. Kod onih sa ugovorom o delu, ukoliko je kompanija uopšte plaćala porez za njih, onda im se za taj procenat odobrava poreski kredit u Srbiji. Međutim, porez je u Srbiji 10 odsto, u inostranstvu 15 na primer, i taj zbir je manji. Na kraju, porez niko nije dužan, ali doprinose jeste. Tu nastaje zabuna. Penziju svakako platiš ovde ili onde. Ali da se negde platiti mora – kaže knjigovođa.
Srpski pomorac državi dužan pola plate
Koliko ljudi radi tačno na prekookeanskim brodovima ne zna se sa sigurnošću. Ranije su ljudi išli mnogo više, jer su zarade bile veoma visoke, međutim, poslednjih godina se to promenilo. mnogi radnici tvrde da sa duplom smenom i bez slobodnog dana, koliko rade na kruzeru, mogu i kod kuće isti iznos da zarade.
Na osnovu grupa koje postoje i broju njenih članova, može se reći da na prekookeanskim brodovima radi oko 20.000 naših radnika.
Da je situacija u praksi totalno nepravedna kada se porede naši državljani i državljani zemalja EU najbolje govori primer. Na platu od 3.000 evra mesečno, u Hrvatskoj se legalno plaća 200 evra za doprinose, uz to ide zdravstveno i penzijsko i radnik je oslobođen poreza u slučaju otkaza i u slučaju bolesti. Sa druge strane, srpski pomorac na platu u istom iznosu državi treba da izdvoji polovinu, odnosno 1.500 državi, i to kao „nezaposleno lice koje prihoduje iz inostranstva“.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
